Male novine Vas pozivaju da se uključite u izbor “Sto najboljih romana na zapadnobalkanskim jezicima”. Svojih trideset predloga pošaljite na posta@malenovine.com. Na osnovu pristiglih predloga, kao i predloga kritike, Male novine će sastaviti listu sto najboljih romana na ex-yu prostoru.

Moto petog festivala kratke priče “Kikinda šort”, koji je od lokalne kikindske književne manifestacije počeo da izrasta u internacionalni brend je “Peta strana sveta: PRIČA!”.

U petak je preminuo jedan od na svetu najpopularnijih i najčitanijih pripovedača umetničke proze, portugalski nobelovac Žoze Saramago (José de Sousa Saramago, 1922 – 2010).

Prošlo je 66 godina od 6. 6. 1944, kad je na plažama Normandije započela operacija Overlord, najveća vojna intervencija u istoriji, ona koja će trajno prelomiti sudbinu Evrope. Predstavljamo prevod sećanja i svedočenja nekoliko preživelih vojnika.

Nastanak i razvoj naučne fantastike obično se vezuje za drugu polovinu XIX veka, kroz dela Žila Verna i H. Dž. Velsa. Međutim, ovaj žanr postojao je i mnogo ranije. Male novine su pripremile top listu priča koje nisu nastale pod uticajem tzv. očeva SF žanra

Top lista sedam knjiga koje su najviše uticale na savremeni svet.

ZAŠTO SE OBELEŽAVA PRVI MAJ?
Kako se 1886. ovaj datum približavao, sindikati su se spremali za odsutni generalni štrajk širom SAD i organizovali impresivne proteste u više gradova – glavni marš sa više od 80.000 demonstranata organizovan je u Čikagu, gde će se i desiti masakr na Hajmarketu.

Dok se, sedamdesetih godina, pripadnici književne generacije koja danas polako izviruje na scenu, prvi put oglašavaju po porodilištima, jedna od najznačajnijih figura naše književnosti, Danilo Kiš daje Bori Krivokapiću svoj poslednji intervju – Doba sumnje. Analizirajući vidljivu i nevidljivu ostavštinu pisca, Borivoje Adašević ispituje kako su od tada vremena prolazila, a sumnja jedina ostala

GRUPNI PORTRET SA DAMAMA
U detaljnom analitičkom članku, Goran Korunović daje pregled poetika, tendencija i dometa srpskog pesništva najmlađe generacije u Srbiji

U tekstu o kome se puno diskutovalo po književnoj čaršiji, UDEO RAZUMA I NADE, pisac Borivoje Adašević istražuje pokret u kom je zastala srpska književnost i neće da se pokrene dalje. Zašto je potrebno izvršiti defatalizaciju naše javne misli?