Prvu knjišku sezonu Malih novina, pred letnju pauzu, okončavamo malom pričom o velikom književniku, vanredno talentovane Lane Bastašić, koja nam pokazuje koliko je književnost velika, a koliko su književnici mali. Tek koji cent iznad 160.

Neobično bogata jezikom, priča o zabludelom Muradifu stiže iz daleke Australije u paketu žutom i crnom. “Nećeš moj Muradife, valahi bilahi, u ašćije. Nećeš i ne dam ti u lojna isparenja od čorbi, jahnija, pačeta, sitnih ćevapa, čufteta, lonca”.

„Dragi nećače, nebo je crno, a voda je crvena kao krv i još kao da ključa nesretna što ruje po koritu uzvodno“, piše krajem XVII veka jedan venecijanski trgovac u začudnoj priči Berislava Blagojevića o jednom ukletom vodotoku

U drugoj iz serije subverzivnih proza o Nadlogičkom akademiku, novosadskog pesnika Siniše Tucića, njegov sasvim neuobičajeni junak govori o poeziji dok se sve unaokolo raspada.

„Prednost je bila mala i sa brda je jasno video da ga prate“. Hoće li uspeti da pobegne? U napetoj priči Predraga Milojevića, saznajemo kako je „najstariji stričev sin Kenedi ukrao kost, podmitio šarplaninca u dvorištu i kako je Damir izašao na kapiju“.

Male novine Vas vode na nezaboravan, gotovo onostran literarni doručak – pisac Borivoje Adašević svoje stilski maestralne đakonije servira na travi, tamo gde se u gornjem delu, u tršćaku i travi o kojima piše, ne nalazi ništa.

„Majka mi je umrla, znaš li?“, upitao je. U priči mlade pesnikinje Jelice Kiso, njenom junaku odgovaraju da znaju. Kao što znaju da je to bilo juče. A sutra? Sutra će umreti neko drugi.

U prvoj iz serije subverzivnih proza o Nadlogičkom akademiku, pesnik-inženjer istražuje kako je, u poslednjem mračnom dobu istorije Balkana, iz velike nacionalne biblioteke misteriozno nestala Dedijerova istorija, ogromna knjiga od hiljadu strana.

„Uletio sam u kabinu leđima, voljan ugledati bijes debelog gospodina”. U priči koja traje samo minut, kraj toplog bazena na ledenom i dalekom severu, Edin Sarač uvodi svog junaka u kabinu koja nije sasvim prazna. Kao što nikada nije ni jedna.

„Šta ćete sada, bezumni? Kome vas ostavljam?“, pita se junak priče Srđana Srdića u robusnom monologu na autobuskoj stanici gde „nije bilo okupljenih građana ožalošćenih njegovom radikalnom odlukom. Nije bilo izvinjenja, molbi i unesrećenih žena. Nije bilo čak ni autobusa do prestonice“.