Siniša Tucić: POKUŠAJI

“Svet je nastao od plastične mase, od zelene tikvice u tanjiru, u jednosobnom stanu, gde se mnogi parovi tucaju”. Svet koji pokušava da nastane između Beslama i ubistva premijera, ekrana, aikida i kauča psihijatra – u POKUŠAJIMA Siniše Tucića, jednog od najtalentovanijih pesnika mlađe generacije, MALE NOVINE predstavljaju pesme bez kompromisa, pesme koje kidaju svačiju utrobu

POKUŠAJI

12. MART 2003.

Svet je nastao od plastične mase
od zelene tikvice u tanjiru
u jednosobnom stanu
gde se mnogi parovi tucaju
prljavi udovi u postelji
sačekaćemo još koji dan
sačekaćemo još koji mesac
čekaćemo godinama
u mladosti sam trebao da postanem pravoslavac
ipak,
po tebi bog i govno stoje na istoj polici
imenovani u adresaru šefa države
tvoja kosmogonija nalazi se u plastičnoj masi
u vegeterijanskom ručku
nasmejan sam bio u tvojim ustima
u postelji jedan drugom
lizali smo prljave udove
da li si me downlandovala
spustila u folder poetika
ukinula slobodu
plakaćemo sledećih deset godina
zbog atentata.
Tantetatataaaaaaaa!


U POZNOJ FAZI KOHABITACIJE

Zabio sam ti kurac u pičku
glavić je bio premazan lekovitim blatom
sperma je rehabilitovana šikljala
decenija koja obećava
u poznoj fazi kohabitacije
stavljamo pokvašenu zemlju
blato
u sanduk za posteljinu
unela si blato u kuću
moj kurac se zabio u pičku
u poznu fazu kohabitacije.


NOVO POZORIŠTE

Pratili smo teroristički napad u Beslamu
pozorišni performans koji određuje sudbinu talaca
sve počinje od elemetarnih vežbi iz Sistema Stanislavskog
potrebno je sve nanovo proživljavati
od teatarske histerije
dobila si temperaturu
ja sam te hladio
oblačio ti mokre čarape
teatralno
stavljao alkoholisane obloge
na tvoju toplu, nežnu kožu
stidne dlačice su vapile
za mojim jezikom,
za mojim lizanjem
prostituisanjem lokatora
na erogenim zonama
a onda je toplomer pao na zemlju
razbio se u paramparčad
crvena živa je pobegla
počela da trči po sobi
i nikada se nije vratila
u Filozofiju palanke
svejedno
tvoje dlačice su krute
vape za kalašnjikovima
lezbo zezanjima
sa teroriskinjama
suprugama poginulih ratnika
koje se bave teatrom
taoci su
naturšcici u osnovnim školama.


FOTO ESEJ

Sada šetaš po keju
bez digitalne kamere u ruci
ipak
rado bi napravio foto-esej
od ovo malo grada što nam je ostalo
u ovoj prokletoj tranzicionoj kolotečini
ima li nekog ko će da uspori,
ili da ubrza?

Sve je u promeni
suprotnostima
vratimo se pre-sokratovcima.

Voda plavi beli tanjir
satelitsku antenu okrenutu zapadu
hoće li preživeti post-moderna?
Koliko je moćno žu-žu pecivo
i koka-kola za siromašne studente.

Znači,
možemo napraviti foto-esej
trista fotografija na dan
da li će reka preplaviti antenu?
Možemo li ponovo skontati neke zakonitosti?


KLUPA

Polako sam te uhvatio za ruku
I pokazao ti sunce
Koje isijava toplotu
Negde daleko
Jako visoko
Ali ipak deluje na nas.

Ovaj dvadeset i prvi vek
Ipak nije ono što smo očekivali
Ostala je prazina
Bliznakinje su iščezle
Prana je sama strujala
Kroz pukotine betona
U trgovinskom centru
Trebalo je sve ostaviti onako kakvo je
Da korov izraste iz armature.

Negde visoko
Koje isijava toplotu
Sedimo na klupu
Jako visoko
Negde daleko
Ipak, nešto, nešto isijava.


BEHATON

O da,
Izašao sam sa aikida
I ušao u stan tvojih roditelja.
Bila je nedelja uveče
Sedeli smo u tvojoj sobi,
i plavi zidovi,
žuti jastuci na dvosedu
Slušali smo Boba Dylana
A hard Rains A Gonna Fall
mp3 je u Hard disk sabio
svu našu poeziju
na ekranu tabele sa rezultatima
neko je glasao sa periferije
da bi radikalno isekli šumu.

Elem,
na aikidu sam naučio
kako da držim tačku na mestu
u ovom ekranskom šoku.

A sada,
Šta sada?
Da li primiti pare?
Izdržaću.
Beskompromisno hodam
Po novosagrađenom behatonu.
Kako da se snađem
U novonastalim okolnostima?

Preti mi vatra sa ekrana.
Neko je spalio fanzim mojih prijatelja.
Virtuelna stvarnost & primitivni rituali.


ŽURIM SE, ŽURIM

Žurim se, žurim,
skidam smeh sa ekrana
gaće sa ormana
odeća, telo
bacam se na krevet

molim vas da me se ne primećuje

popio sam kafu
i neću moći da spavam
prozor je otvoren
mrkla je noć
tinejdžeri se svađaju

njegov tata ima ženu, mamu
mama je lutka,
mama je orman

prozor je otvoren
neću moći da spavam
razbacujem udove po posteljini
zgužvana je
od boga je.


RAM

Ram, ram,
taj prokleti ram
sputava.
Kao dečak sa suzicom
na kič slici
kupljenoj na pijaci.
Ram, ram
taj prokleti ram
sputava.
U ramu nema nade
u ramu nema linka
da se promeni stranica.
Slika.
Slika me više ne inspiriše,
ne posećujem izložbe
puno je crvene boje u slici
ekran je pokretljivilji,
ekran je inspirativniji.
Imam trideset godina
a još nisam umro
Ram sputava.


VELIKI OTAC

Ja imam 110 godina,
a tek sam adolescent
u sukobu sa velikim ocem
dvadesetim vekom.
Veliki brat nije ništa
naspram velikog oca.

Često razmišljam o vozovima
imam nemirne snove
vaze sa ormara su nestale
i nema gramofona u uglu sobe
ostao je prazan kauč
za psiho-analizu.

P.S. Kauč je star i ofucan. Iskaču federi iz njega.


I PONOVO U ULICI

Ulica je u mreži
mreža je moj spas
tihi mir
posle tehno-mašine
želeo bih biti miran
i blatnjav kao nekad
ponovo sam ulici
ulica je u mreži
sve bilo je muzika
sve bilo je margina
sve bilo je drvo
drvo debelo
opet
krošnja u visokoj, zelenoj mreži.


NEMOĆAN KEPEC

Nemoćan kepec stoji na pešačkom ostrvu
u gradu
boji se žileta
vetra
boji se žileta jer može biti isečen
svet je nesiguran,
svet nema štipaljku.
Vetar duva na pešačkom ostrvu
Vetar ne da da semafor namigne zeleno.

Siniša Tucić, rođen 1978. godine u Novom Sadu. Pesnik, esejista, multimedijalni umetnik. Objavio tri zbirke poezije: „Betonska koma” (1996), „Krvava sisa” (2001) i „Nove domovine” (2007). Jedan je od priređivača zbornika nove novosadske poezije „Nešto je u igri ”(2008). Sarađivao u časopisima: „Tisa”, „Ovdje”, „Transkatalog”, „Simposion”, „Nezavisni”, „Danas”, „Stanje stvari”, „Polja”… Bavio se scenskim izvođenjem u Kamernom pozorištu muzike – „Ogledalo”. Živi i radi u Novom Sadu. Autor je Malih novina od marta 2010. godine


Objavile: Male novine | 12. 03. 2010.

2 komentara
Posaljite komentar »

  1. E, dobre su ove nove pesme!

  2. Čitam pažljivo tvoje tekstove :)

Posaljite komentar


× 7 = sixty three