Aleksandar Novaković: GENI

Da li su Srbi potekli od Tevtonaca i Slovena, Hrvati od Gota, a Bošnjaci od Persijanaca? I gde su tu Jevreji? Na tragu medijskih priča o kontraverznom genetičkom poreklu naroda,  pisac Aleksandar Novaković pripovetkom GENI razara svet odnosa predaka i potomaka

GENI

U ustima mi je čudan ukus, kao ono parče plastike koje sam sisao sa tri godine, kao prozukla šećerna pena. Igra čudan nadražaj sa unutrašnje strane desnog obraza- ježim se od njega više od dva parčeta stiropora koje trljate jednog uz drugog. Ko bi rekao da je u pitanju obično parče vate koje, na dugom plastičnom štapiću, skida tanki film moje kože i pljuvačke. Prisećam se svih brisova koje sam davao kao dete- prehlada, male boginje, zauške, šta li već. Malo živinče kojem su gurnuli roštilj u usta i još samo malo, trzaj ili dva, i okretaću se sa drugim galofak pilićama u kičastom izlogu pečenjare “ Kod Boce”. Ali, šta sam tada znao? Dok promrzli ženski prsti izvlače štapić iz mojih čeljusti na pamet mi padaju boginjava ćebad i alkohol za američke domoroce. Još jedan balkanski divljak je ponudio deo svog genetskog materijala a zauzvrat je zaražen opakom viruščinom skrivenom u jezovitoj vati. Odbacujem tu teoriju zavere kao toliko verovatnu da je neistinita.

Pored mene stoji Ivan, još jedan naivac  kojeg su dve zgodnjikave devojke nahvatale na ovaj novembarski dan. Daša i Nataša, tako se predstavljaju. Meni se Nataša, visoka i vitka, više dopada dok Ivan, zadrti nacionalista sa mog smera, ždraka puniju crnku, Dašu. Ivan je jedan od onih koji su rođeni i odrasli u Beogradu a govore  akcentom roditelja pristiglih iz unutrašnjosti pre trideset godina kojim, by the way, ni ovi više ne govore jer tako valjda zvuči srp(b)skije u odnosu na nas, isfolirane Beograđane sa periferije.  Pilji  Iške u  Dašu, opsednut prizorom njenih širokih bokova upakovanih u tesne farmerke. Kladim se da razmišlja o tome kako bi se, onako ogroman, riđ i kabast, pravi slovenski alfa-mužjak, napaljen kao babun,  svalio na  Dašu i, nakon par trapavih pokreta izručio celokupan genetski materijal u mlađahnu utrobu. Vidim, baš je zapenio, merači njenu figuru Vilendorfske Venere i misli se: “ Sunce ti žeženo, ala ova može da rodi! Biće Srp(b)čadi!” A šta taj zvekan i ja radimo na ovoj ledari kao pokusni kunići? Mi, kao ljudi, najsavršenija bića na Zemlji u šta se malkice može sumnjati, kao Balkanci, dakle još savršenija bića od savršenih u šta se još više može sumnjati, smo deo projekta naših genetičara koji ispituju genetski sastav stanovnika Srbije e da bi otkrili čije sve gene nosimo u sebi. Zauzvrat ćemo dobiti izveštaj u kojem ćemo, potpuno džabe, saznati poreklo svojih kurajbera.
Ovakva pošast nije vladala Evropom još od merenja lobanja i eugenike ali danas to svi rade, bez obzira na narod, veru ili rasu. Oseća se neko ključanje u Evropi i Americi i multikulturalnost sve više predstavlja balast i razlog podela a sve manje “lepu evropsku šarolikost”.  Ma, glavno je da ima naučno pokriće i da smo svi mi jednaki pred genetikom. Potrebno je samo da nam pronađu određene haplogrupe, nama, muškarcima, potomcima slavnih paleolitskih lovaca i znaće se ko je “čist” a ko nije. Žene su izuzete jer je njihova genetika malo komplikovanija pa smo mi, testosteronski balvani, izabrani za lakmus-papire posrnulih evropskih rasa. Iako zvuči dovoljno imbecilno da bude patentirano kod nas genetsko testiranje je zapadni produkt. Časni Britanci, beli muškarci naravno,  starosedelačkog porekla (šta god to značilo), sisali su ove plastične luše na BBC-ju da bi dokazali u kojoj meri su potomci Vikinga dok su ništa manje časni Irci bili podvrgnuti sisanju u nadi da baš i nemaju mnogo vikinškog, normanskog, kletog saksonskog (čitaj: engleskog) u sebi. Rezultati su bili ohrabrujući i za jedne i za druge: nordijske, vikinške krvi ima u Engleskoj i Škotskoj koliko voliš al ni za lek u Irskoj i Velsu. I svi zadovoljni i rasno potpuni i zaokruženi i plavi ili riđi i ponosni na to što su potomci pomorskih razbojnika ili mudrih druida. Okupirani kultivisani domorodac ili trijumfalni osvajač, uvek si u plusu i možeš da dokažeš svoju suprematiju u evropskoj istoriji a da te pritom ne proglase za nacistu jer, eto, nauka je na tvojoj strani, ozbiljna nauka u evropskoj noći, under the moonlight, the serious moonlight. Radoznalost ne ubija samo mačke i ti nisi rasno opterećen ali, eto, hteo si da proveriš da li bi, da je Hitler dobio rat, ti i tvoji beli zemljaci mogli da se učlanite u NSDAP uz dokaz “limpieza sangre”  i gle čuda- svi vi, osim Jevreja, Indusa, Pakistasnaca, Poljaka, Bugara, Rusa, Albanaca, Španaca, Italijana, Afrikanaca, svi ste vi Arijevci- bravo vi, keep the Britain white! I stara Megi Tačer je vikinške krvi- pogledajte samo tu hiperborejsku pojavu a i grči joj se šaka, to je neka drevna plemenita severnjačka boleština a i surova je kao Erik Krvava Sekira, ne može se poreći! Mi smo politički korektni Arijevci,najbolji smo najbolji, ne možete nam ništa, utatata! A onda, ko zna, možda jednog dana počnemo da merimo lobanje i dužinu spolovila? Oni obdareni će na radost većine biti proglašeni za nižu rasu i beng.Eto muškog konsenzusa očas posla!
Nema biznisa bez nauke ni nauke bez biznisa pa su tako izvesni švajcarski genetičari napravili firmu koja vam za stotinu jura skenira esenciju vaših ćelija-gene. Iz PC razloga napominju da smo svi mi na neki način gomila Afrikanaca ali naši preci su tako davno došli odatle i pobeleli da to i nije toliko neprijatno, biti potomak nekog arhe-crnje. Da stvari nisu za potcenjivanje govori i to da su kod nas ali i drugih eks- Jugoslovena našli nizak procenat slovenske krvi. Mada, teše se negde, ipak je kod Srba čak trideset posto što nije ni izbliza kao u prapostojbini i jugozapadnoj Poljskoj ali, šta je tu je, bar smo “bolji” od Hrvata. Ostatak našeg genetskog materijala čine veliki procenti keltske, tevtonske, helenske, ilirske, feničke krvce kao i dva postotka pomenute vikinške. Posle su mnogi opovrgavali ove priče, reč je, kažu, o tome da su to samo procene o narodima koji su ovuda prolazili a ne o njihovom nasleđu ili tako nečemu ali, rukavica je već bačena i nacionalna čast se mora odbraniti. Hence sucking on cotton!
    Šta misliš šta ćeš da ispadneš?- pita me Ivan dok uskačem u trolejbus.
    Mešavina Maora, Crnca iz Burkine Faso i  Malajca plus Duško Dugouško.
    Daj ne zezaj- kaže mi drugarski iako drugovi nismo- sigurno te zanima.
    Ovo ispitivanje je potpuno sumanuto i otkriće jedino da smo potrošili velike pare za nečije Potemkinovo selo.
    Ne, ovo je bitnije nego što misliš. Videće se nešto što se oduvek znalo.
    -Šta to?
    Ono što se krije od nas. Videćeš.
Imali smo još dve stanice do fakulteta i mogao sam da oćutim ali mi se jednostavno nije dalo. Ponekad me uhvati ta neobjašnjiva potreba da slušam poluinteligente, manijake sa fiks-idejama, robove krajnosti. Možda zato što me zanimaju psiho-fenomeni, nisam siguran.
    Hajde, reci mi tu veliku tajnu.
    Istorija koju studiramo, sve je to lažno. Naša prava istorija se krije od nas. Pogledaj udžbenike- mi smo kao Sloveni gurnuti u zapećak, sve što učimo je romansko-germanska istorija.
    A Heleni,a stari Istok?
    Mislim na poslednjih hiljadu i pet stotina godina- odgovara kao da je proživeo taj period- sve to je nama servirano da gutamo. Ali, nećemo više. Ovo ispitivanje će to da okonča. Otkriće se prava istina.
Bože, sad mi je sve jasno. Kakvo je lice napravio dok mu je bucka vadila bris- kao da prima pričest!
    A koja je to?
    Da smo mi najveći od svih Slovena, koji su najstariji od svih evropskih naroda, da smo mi ti koji trebaju da postave istoriju na pravo mesto, da su Germani nama najbliži rođaci ali i da su gori od nas jer nemaju ni “d” od duhovnosti. A otkriće se i neke neprijatne stvari- govori upornim glasom naci- štrebera.
    Cum bajšpil, her lagerfirer- pitam spremno.
    Ne zajebavaj. Otkriće se i to ko je naš a ko nije i koliko ih je među nama. Zakamuflirali su se i kažu da ih je par hiljada ali lažu. Ako oni lažu- geni ne lažu. Njihovi geni su bar prepoznatljivi.
    Čiji?
    Jevrejski. Šta me gledaš tako? Hajde, ko dvesta godina drži evropski kapital? Ko komanduje Amerikom? Ko je podigao Oktobarsku revoluciju? Pogledaj ih- Lenjin, Buharin, Trocki…. Staljin je Džugašvili a to na  gruzinskom znači “jevrejski sin”! Sve Ješa do Ješe! Ko drži Holivud i ispira nam mozgove? Ko je namerno žrtvovao šest miliona svojih da bi dobio  državu Izrael?
Krenuo sam prema vratima. Bilo mi je muka od tog mesnatog aparata koji je verglao “Protokole sionskih mudraca drugi deo” i odlučio sam da otpešačim još jednu stanicu.
    Šta bežiš? Ti nisi njihov!
    Antisemitizam je etičko-moralni sifilis i ne želim da ga zakačim od tebe, skote!- odgovorio sam preko ramena.

*

Tristan Schane - Skulptura

Sluđen naci- tiradama sapleo sam se dva puta dok sam se dokopao Studentskog trga. Trapaviji sam od Bambija na ledu. Imam dve leve noge i u spartansko vreme bi to nekako videli, osetili, odneli me nekoj proročici i ne bih dočekao ove godine. Ne, nipošto- spartanski nadljudi bi me kao bebu zavrljačili u provaliju na Tajgetu i to bi mi bio kraj. Survival of the fittest, kao što reče čika Charles Darwin, starovremski genetski inženjering.

*

Bilo je još pola sata do predavanja. Taman da na klupi na Studentskom trgu genetski diskutabilni, genetski ispitivani, genetski večito gladni Srbin pojede svoj genetski modifikovani hamburger sa 234 priloga. Odmotavam masnu hartiju natenane, sa merakom, dok mi kroz glavu prolaze konclogori, Mengeleovi eksperimenti, dvoglave ovce i horde miševa sa ljudskim ušima na leđima. I onda više ne mogu da izdržim i  ispljunem crvenkasti odgrizak u cmoljavom hlebu a za njim još malo pljuvačke u kojoj sam, koncentrisane, zamislio sve toksine 21. veka.

*

Na predavanju je, dok je strugala palipmseste istorije loših prepisivača vezane za tursko osvajanje Balkana, profesorka spomenula i sledeće:
-Posledice koje je tursko osvajanje ostavilo na ove prostore su nesagledive. Evo, istraživanja govore da je nulta krvna grupa najprisutnija na Balkanu i u Turskoj. Zašto se smejete? Pogledajte se- uglavnom ste crnomanjasti, očigledan dokaz mešanja sa Turcima. Kolega, odakle ste vi?- upitala je onižeg momka maslinaste puti.
-Odavde. Moji su iz Makedonije.
-Pa, da, tamo su Osmanlije dugo držale ratnike iz Maroka kojima verovatno dugujete svoj ten.
Dobrom delu auditorijuma je laknulo i nasmejali su se- bolje je biti delom Turčin i beo nego tamo neki berberin, Tuareg ili već neki čamuga. Želim nešto  da kažem povodom ovakvih rasnih naklapanja, zaustio sam, primećen sam ali, mlada profesorka već prelazi na omanji sukob kod Dimotike. Lako je njoj. Da li sam spomenuo da je profesorka ovalnog lica, plavih očiju, plave kose, srednje visine, guzata, bočata i sisata? Mora da bi imala štošta protiv  tamnokosog koščatog garagana jakog nosa kao što sam ja minus bledilo (zbog gradskog života i đubreta u želucu) i svetle oči (imaju ih i Čerkezi, pa šta?). Baš me zanima da li je muža birala po rasnim ili finansijskim preferencijama. Verovatno oboje. Hvatam pogled s druge strane- Ivan čkilji u mom pravcu, usne mu se pomeraju  i izgovaraju ono što samo ja mogu čuti: JE-ŠO!

*

Tod Browning - Freaks, La monstrueuse parade, film 1932

Jevreji, Turci, Austrijanci, uvek nam je kriv neko drugi. Turci pogotovo- od nerada, nediscipline, nekulture do turbo-folka i tamne kose. Jednostavnije je tako nego reći da su brojni graničari, krajišnici, šajkaši, age, begovi,  haramije, martolusi, vojnuci, hajduci, janičari, elefteri, uskoci, dragoni bez obzira kom carstvu služili bili Balkanci i da smo se uglavnom vrteli i još se vrtimo na sopstvenim spolovilima te da su i naši susedi podložni aproksimativno istoj količini istorijskog samobluda što, iako je dovoljno imbecilno da izgleda tako, nije samo naš recept već pre neki svetski trend.  I uvek ta trućanja o nacionalnoj emancipaciji i uvek je jedan slobodan da bi drugi robovao i obrnuto. Kad nam ponestane Turaka onda se pravdamo sobom samima- Balkanci smo, takvi smo, ni Istok ni Zapad. Uzalud pravdanje- mi smo deo evropske civilizacije jer smo usvojili njene najznačajnije postulate- licemerje i dvostruke standarde jer, šta smo drugo radili tamaneći one druge nego donosili navodnu slobodu, veru, demokratiju, civilizaciju onima koje smo smatrali nedostojnim ljudskog društva, onim komšijama koje nezgodno liče na nas? I ljutili smo se kad bi nam velike krvave kolonijalne sile Zapada branile da pravimo svoje male Imperije na Balkanu i zatiremo svoje bližnje do poslednjeg. Kako vi smete Crnce a mi ne smemo naše? Gde je tu red među silnicima? Da,da, mi smo vi i vi ste mi, nemojte misliti da nismo. Mi smo Evropljani jer jedemo jevtine neokolonijalne banane i pijemo smešno jevtinu neokolonijalnu kafu i kraljevi smo u Čadu jer smo beli i jer nas brkaju sa Italijanima i Grcima i zato što želimo da radimo Mickey Mouse jobs kod vas i postanemo vi i naša deca da govore vašim jezicima i zato što slušamo sličnu muziku i oblačimo se slično i nema ništa na nama što malo sapuna i plastične hirurgije ne može rešiti i jedva čekamo da ste stopimo s vama i krčkamo u evropskom melting potu i valjda ćete nas jednog dana pustiti da se potpuno rasplinemo među vama i tako oslobodimo balkanskog prokletstva a iza nas će ostati samo ova jalova pustara, spomenik milenijumskim ludilia, krvavo sastajalište civilizacija. Dodao bih da smo Evropljani i po tome što više od bilo koga verujemo u vaše zablude koje krijete PC-jem- verujemo podsvesno u to da smo niža rasa i da zlatokosi Germani imaju prednost u svakoj prilici jer su tako bledi i radni i pametni (“Kad to Švabo napravi to nema…”) i ma koliko javno prezirali arijevsku žvaku u nama buja snažan autorasizam, prezir prema tim tamnim varvarima u čija smo nakazna tela strpani po kazni. Pogledajte vašu umetnost i shvatićete zašto moramo da mrzimo sebe- od starih Jelina naovamo svi filozofi, junaci, bogovi, lepojke, gotovo svi odreda imaju znake božanskog poslanja- zlatne lokne. Aleksandar Veliki je verovatno bio crnomanjasti nosonja dok vi niste odlučili da ga ofarbate. Čak je i vaš Hrist kojeg smo priznali za našeg- plav! Pa onda spev “Digenis akritas”, krcat severnjačkim pojavama. Vratimo se Hristu- ne vidimo ga onakvim kakav je verovatno bio-  neupadljivi momak semitske spoljašnjosti, reči i dela su tada bili snažniji od standarda lepote. I prokleti Nemanjići i njihove ruse kose i plave oči koje nas, “polutane”, proklinju sa fresaka, svi su oni  napravljeni po vašem kalupu! I znate li šta ja kažem na tu vašu superiornost pegavih kapetana duge plovidbe i krljava “aye, aye, sir”, “may I shine your shoes governor”  i konkvistadorske sanje i podizanje krstača sto metara visokih, na sve te filmove u kojima prosipate creva Zuluima i tamanite Indijance, čerečite Mahdijeve pristalice kod Kartuma, na vaše legije stranaca koje bodu Arape svojim bajonetima, na vaše pogrome, pokrštavanja, napalme, agent orange, rat protiv terorizma a za demokratiju i naftu,  na naše lokalpatriotske nazovi-antiglobaliste- bednu reakciju na bednu provokaciju, sva ta sranja koja smo mi, kao pravi Evropljani, tako uspešno reprizirali a na vaše tobožnje zgražavanje? Kažem- nabijte ih sve u guzice preispoljne i dodajem pitanje: Po čemu je gore to da je moju čukunčukunčukunčukun i tako dalje babu nasilno oplodio neki manijakalni seciglav iz Bruse od isto tako nasilnog čina počinjenog od nekog mamlaza iz Jovila kojem je to bio prvi seks ako izuzmemo njegovu najprasniju krmaču Boni? Ili je možda u pitanju bio neki mesje sa plemićkom lozom koja stiže do Karla Velikog, neko čiji su preci grejali blago skočanjena stopala u rasečenim utrobama seljaka, ljubitelj kože i vivisekcije životinja? Jesmo li onda plemenitiji, zalatoj moj? I ako  nismo i ako sva ta vaša istraživanja gena ne služe ničemu, čemu onda sve to?  Zašto bacate pare ukoliko ne želite da dokažete da su neke životinje ravnopravnije od drugih?

*

U novinama,dok se klatarim u tramvaju, čitam da su i naši susedi počeli sa uporednim genetskim istraživanjima. Šta li će otkriti? To se još ne zna jer ni ciljevi država nisu baš najjasniji- da li su nameračili da se proglase za Kelte, Slovene, Ilire ili Tevtonce? Ni Srbija još nije objavila ratno-genetske ciljeve a samim tim ni njima proporcionalne, nameštene rezultate istraživanja. Poreklo je pitanje prioriteta.  Zapadna Evropa- u tom slučaju Tevtonci ili Kelti, ruski gas- u tom slučaju Sloveni, balkanske razmirice- u tom slučaju Iliri ili stari Heleni, Tračani možda? Šta ćemo biti sutra ili prekosutra, to niko ne zna.

*

Par

Kući zatičem roditelje sa stricem i strinom, reprezentativnim predstavnicima duge linije turkoubica i prasožderača. Lica su im ozarena manje slavskom sladostju pravoslavlja a više žestinom. Ni ne primećuju me- pogledi su im prikovani za televizor na kojem naši naučnici izjavljuju kako su na jedan korak od stvaranja ljudske kože u laboratorijskim uslovima. Tačnije, ako ste cepnuli parče svog genetskog materijala na vreme i zaključali ga na suvom i hladnom mestu a van domašaja dece rezultati neće izostati- mogu da vam gule kožu sa leđa koliko hoćete a vi ćete uvek imati rezervno rešenje, hehehe! A onda će vaše potomstvo jednog dana početi da spontano skida jednu i navlači drugu kožu kako to rade zmije i političari.
    Vidi ti ovo, naši naučnici opet najbolji na svetu- podvikne stric i udari se teatralno šakom po kolenu.
    O, Milane sine, gde si ti?- kaže strina i već me cmače. Potpuno sam zaboravio na slavsko veselje.
    Sedi, zamezi malo- kaže mi otac velikodušno.
    Neka, kažem ja – danas sam u agnostičkom raspoloženju – i eto me već na putu prema sobi. Osećam kako se ukrštaju pogledi roditelja iza mojih leđa i znam da im ovolicno nedostaje da izuste naglas: Ovo nije moje dete. Mada, verovatno jesam i predstavljam slepu granu evolucije porodičnog stabla. Preci, potomci, čemu to? Visina, težina, boja očiju, to je sve statistika. Ništa što je zaista naše nije nasledno pa ni glupost za koju je potrebno dosta individualnog talenta. Ako hoćeš da budeš obrazovana budala i budući akademski građanin kao ja onda moraš još i da odereš guzicu.  Izvinjavam se pismenima ali kako se inače zove čovek koji zna toliko podataka apsolutno nepotrebnih za svakodnevni život. Preoštar sam, znam. Mrzim način na koji me ovo vreme čini  bolesno ciničnim. Možda nisam najiskusniji čovek ali znam neke stvari, osećam ih. Jedna je istina ( od onih koje naslućujem) iznad svih ostalih: siguran sam da je tragedija sveta u tome što je rešenje tako blizu a nas mrzi da pomerimo ruku i uhvatimo ga. Jednostavnije je sve ostalo što radimo jedni drugima. Zvoni mi mobilni telefon- Tijana, moja devojka. Zove me da se vidimo- vratila se pre sat vremena sa brzopoteznog putovanja po severu Evrope- pet zemalja u deset dana. Naravno, srce, evo me odmah.

*

Sever

Sedimo za kompjuterom i gledamo snimke sa putovanja. Ako se izuzmu Tijana i njena drugarica Vesna, sve ostalo je kao neka razglednica na koju su namontirale svoja nasmejana i promrzla lica. Mogao sam i ja da učestvujem u ovoj maskaradi da sam se “utalio” ali…. Nižu se Kopenhagen,  Oslo, Lofotska ostrva, Loh Lomond, Dablin, Rejkjavik.
    Znaš li da se ceo Rejkjavik greje na gejzirsku paru?
Tijana ravnodušno slegne ramenima.
    Niko ti to nije rekao? O, Norveška! Na Lofotima je jedno vreme živeo Knut Hamsun.
    Hm.Hmsun.
-E, vidi, Džojsov spomenik!- vičem i kao neki dečarac zabijam kažiprst u ekran.
    Da, vozili su nas s nekom turom tačno kako je išao neki tip iz “Uliksa”.
    Leopold Blum?
    Valjda- kaže i umorno sklopi velike ljubičaste oči.
    Vidim, piješ Ginis u pabu. Kakav je bio?
    Kao i ovde u “Ajriš pabu”.
    Nisi se nešto provela?
    Odakle ti takva ideja? Naravno da jesam- kaže neuverljivo. Gledam je- umornu ni od čega posebno, pritiska strelice, niže sličice, ispod džempera se nazire stomačić- dobila je kilo-dva uprkos svom cimanju i lutanju. Tijana- portret lepe i mlade Evrope koja besciljno luta, sita sama od sebe. Možda će mi se vratiti sledeće godine sa Tibeta ili iz Polinezije, jednako smorena. A šta sam ja onda? Neimenovani posmatrač zakucan za jedno mesto?
    Nešto te brine- pitam je.
    A šta ako bih ti rekla da sam trudna?

O, ne ovakva klasična situacija,samo ne to! Kao neka izakana domaća serija, dosta više! Znam da smo godinu dana u vezi i da poslednjih šest meseci (nakon pregleda , naravno) ne koristimo zaštitu ali ipak. Da nije neki skandinavski mornar? Ili atletski momak, naivčina iz Kanade za ruksakom većim od njega za glavu? Uz malo “Ginisa” se lako može zaneti u oba pravca. Opipava teren? Volim svaki njen deo čak i tu smorenost koja je ne čini seksipilnom nego pre tupavom i ona mene voli, rekla mi je to pre tri meseca i sećam se, nismoceo dan izlazili iz njene sobe, i čini mi se da smo tad potpuno dodirnuli, omirisali, proželi, shvatili jedno drugo a ipak je, uz svu prisnost, ne znam toliko dobro koliko mi se čini. Sve je moguće.
- Pa, jesi li?- pitam i glumim sigurnost. Igra se sa čuperkom jarko crveno ofarbane kose.
- Šta ako sam?
- Ne znam-odgovaram iskreno- Stvarno ne znam. Abortus mi izgleda kao poslednje rešenje.
-  A znaš li da moja porodica ima retko psihičko oboljenje? To je nasledno. Nekad se prenosi a nekad ne. Prava lutrija.
Odlučujem da prebacim loptu na njenu stranu.
-    A šta ti misliš o tome?
-   Ne izvlači se. Ja sam prva pitala.
Nije  ovo prva neobična muško-ženska situacija u kojoj sam se našao. Ina, jedna od mojih prvih devojaka, tražila je da idemo do kraja, bez zaštite, da “oseti kako je to”, kao,neke njene drugarice su već to probale pa da uporedi. Odbio sam i posle slušao mesec dana trpeo zvocanje.  Marija, sedam godina starija od mene, je pre par godina rekla kako ne bi imala ništa protiv toga da joj napravim dete jer joj je “već vreme”. Bez obaveze, samo onako, da dete nastane na pravi način, sama bi ga gajila, ni očinstvo ne moram da priznam.  Kao, imam dobar genetski materijal, volela bi da sin liči na mene a ćerka polu-polu. Raskinuo sam.
I, šta sam mogao da joj odgovorimu tom trenutku? Ne vadim se ali sam se uvek trudio da budem iskren pa budite i vi. Niko ne želi da njegova hipotetička deca nose taj genetski Damoklov mač nad glavom. Pogledaj čoveče istini u lice: ni ti nisi spreman na tako nešto. Veze dođu i prođu, naći ćeš lepu, zdravu devojku i, ako budete raspoloženi, produžićete vašu vrstu.Zamisli samo Milane, tvoja njuška će živeti kroz milenijume koji dolaze!
- Ne znam,  stvarno ne znam.
-  Znaš šta? Gubi se. Ne želim više da te vidim.
-  Čekaj, pa jesi li?
-  Šta te briga? Nisam. Dobila sam pred put, ne sećaš se? Bolidu, samo sam htela da ti vidim lice a ti si poludeo. Kukavica si kao i svi ostali. Gubi se!

*

Pro patria

Prošlo je osam dana i Tijana mi se nije javila.  Slao sam SMS poruke, isprva strasne i duge, kao markiska pisma iz “Opasnih veza” a zatim bolesne i preteće, kao neki fakin sajko iz američkih filmova B-produkcije. Vreme napetosti koja je usledila posle raskida utrošio sam na manično lutanje po zaboravljenim mestima proćerdanih tinejdžerskih dana- SKC, KST, Akademija, Kuglaš- zapušten, sa neizbežnom flašom piva u ruci, okružen podmlatkom rokenrol zabavišta. Poza i pogled malog razvedenka koji emituje negativne vibracije. Ženski radari me detektuju na kilometar.
Pre pet dana je veći deo Evrope završio svoje cifranje a pre dva dana su izašli preuranjeni rezultati balkanskih plemena- Srbi su stoprocentni Sloveni, Hrvati su stoprocentni Goti, Slovenci su stoporocentni Kelti, Bosanci su stoprocentni Sloveni, Makedonci su stoprocentni Aleksandrovi ratnici, Crnogorci su stoprocentni sinovi kraljice Teute i niko ne veruje u tuđe laži. Nego, imamo mi svoje genetičare! Srpski i hrvatski predsednik su već razmenili teške uvrede koje su dovele do delimične mobilizacije i djelomičnog novačenja. Predsednik: “Mi jesmo Sloveni ali, naučna istraživanja dokazuju da smo ovde par hiljada godina, minimum”. Predsjednik: “Svaki historičar znade da su Slaveni stigli poslije Gota. “ Predsednik: “Ti će mi kažeš!”.Predsjednik:  “Zna se tko ste, turski i ciganski kopilani”. Predsednik: “Bar nismo bečki konjušari”.Predsjednik: “Raus e basta, pasji nakote!”Predsednik: “Sikter more! Bezbeli, uvreda predsednika je isto što i uvreda naroda i zato mi povlačimo ambasadora iz Zagreba”. Predsjednik: “Niste čuli? Mi smo svog veleposlanika već dali povući iz Beograda”. Predsednik: “Tražim bolje uslove za omalovažene Srbe u Hrvatskoj”. Predsjednik: “Zahtjevam poštivanje hrvatskog življa u skladu s najvišim europskim standardima.” Predsednik: “Naši izveštaji  govore o ubistvima civila naše nacionalnosti. Moraćemo da zaštitimo naše nacionalne interese. Predsjednik: “Vi ste nacija? Mi ćemo zaštiti naše koji su preživjeli srpska zvjerstva, svim sredstvima. Pro patria!”
Nevladin sektor je apelovao na stišavanje strasti i pomoć EU ali su u to vreme izbili sukobi u Briselu između genetski čistih Kelta-Valonaca i ništa manje genetski čistih Tevtonaca- Flamanaca.Velika Britanija i Francuska posreduju s jedne a Nemačka s druge strane i nazivaju se međusobno “Hunima”, “Žabarima”, “Lajmijima”. SAD se već bave sa  konfliktima 256 različitih genetsko-etničko-rasnih zajednica. Mediji grme o ratu svih protiv svih. Akcije firmi koje se bave genetskim istraživanjima doživele su bum. U crnoj hronici sam jutros pronašao, još mamuran od sinoć, priču o Ivanu- majka mu je u komi. Isprebijao je čim su mu stigli rezultati- u sebi ima 20 procenata slovenske i 30 procenata ilirske dragocene tečnosti. Ostalo je semitsko. Batinama joj je isterao priznanje. Mamina studentska ljubav, David Ben Ješua, izraelski student na razmeni, je Ivanov biološki otac. “Krvavih ruku, suočen sa užasom svog brezumnog dela, Ivan je skočio kroz prozor sa desetog sprata i ostao na mestu mrtav.” Prilazim košu krcatom smećem. Preturam kao sumanut. Nalazim i  otvaram zgužvani koverat sa rezultatima- eto  sad je sve jasno, ko sam i šta sam- 25% Inuit i 75% Baskijac. Tako piše. A vi naravno, i dalje verujete u to? Ne, genetičari ne mogu da pogreše, ma kakvi! Haplogrupe, haplogrupe!  Popiću još jedno pivo da se smirim, pa još jedno, pa još jedno, a onda ću spavati, dugo, dugo, spavati sve dok ne dođu po mene da me vode na ratište, a onda ću se konačno odmoriti.

Aleksandar Novaković, prozaista i dramaturg, rođen 1975. u Beogradu, diplomirani je istoričar i magistar nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta. Objavio romane Glečer (Dereta, 2007), Keltska priča (Mali Nemo, 2008) i Dva u jednom (Mali Nemo, 2009); zbirke drama: „Bliskost“ (Svetozar Marković, Zaječar 2006) i “Posle Utopije“ (KCR Kraljevo, 2009); knjiga aforizama: “Pij Sokrate, država časti” (Matica srpska, 1998) i “Neće moći” (Alma, 2006), kao i teatroloških studija: “Kako je Tito razbijao “ Tikve“ (Narodna knjiga, 2005) i “Slomljeno slovensko ogledalo” (Mali Nemo, 2010). Drame su mu izvodjene u pozorištima i na Radio Beogradu, a autor je i kratkometražnog filma. Objavljivao je u desetinama časopisa i dobio čitav niz nagrada kao što su Josip Kulundžić (2004), II nagrada Radio-Beograda (2003), Vibova nagrada (2001), Zlatna kaciga (1997) i nagrada Mali Nemo za roman (2008). Autor je Malih novina od marta 2010.


Objavile: Male novine | 15. 03. 2010.

Jedan komentar
Posaljite komentar »

  1. Umori me covjece od besmislica kojima se bavis, a to je ocito sto te tisti. Kao da spermatozoid sa malo znoja obiljezava Tvoju sudbinu krajisku…

Posaljite komentar


four × = 32