Petar Matović: VATRE SVETOG HERAKLITA

Slušajte kako se ćutnja širi kao kancer, lipe kasne u cvetanju, šušti bombon-celofan, a šljunak se kreće po rečnom dnu. Poezija jednog od najtalentovanijih pesnika mlađe generacije, Petra Matovića, kreće se tiho duž margine – natovarena koferima Džima Džarmuša luta seoskim putem. Oslušnite kako mirno sledi ćutljivi urbani trag u klancu balkanskog muka. Čućete krik koji dolazi pred nevreme. I to neće biti košmar: to će biti svuda.


Petar Matović
ŠEST PESAMA IZ ZBIRKE “KOFERI DŽIMA DŽARMUŠA”

NA OŠTRICI BRIJAČA

Ove godine lipe kasne u cvetanju,
Ana se opet neće vratiti iz Grčke,
a sobu sam okrečio u žuto: smiruje.

Svako jutro budim se umoran i znojav,
vreme do paljenja prve cigarete je
misao o stihu, ritmu i šibici.

Nemam celinu. Moja utroba je kormoran
s maramom pod vratom. Dok lutam,
sam sebi nisam Odisej, a ni Ahasfer.

Svaki put obećavam, kad pred brijanje palcem
ispitujem oštricu žileta, da ću, čim budem
zadovoljan sobom, napisati pesmu.


PRED NEVREME
DŽ. DŽarmušu

Šuštanje bombon-celofana, pokret koji ga
konačno odbacuje u vodu. Vreme takvo da se
ne može izreći. Zvučno sisanje slatkiša,
svejedno-mi-je pogled; ali pamti se:
celofan, u vazduhu, slisko se raskriljuje,
takav raspon krila ni drusni albatrosi nemaju.

Neko tu prepoznaje osećanja, ja samo sliku:
šljunak kako se kreće po rečnom dnu. Ovo nije
mesto za snove: kuhinjska stolica ulegla u rečni
sprud, belutak zadržava kesicu, lišće se diže
u spiralu: odlazim pre nevremena. Sve u jednom kadru.


VATRE SVETOG HERAKLITA

Ležali smo na obali reke, skrovitom mestu
u klancu. Malo neba i sunca, hučanje vode
kroz podzemne špilje, miris ribe nataložen
na stenama i šljunak koji je žuljao leđa:
to je sve što smo imali. Pomišljali smo na smrt
u našoj mladosti, hteli neki drugi život, ne ovaj!

Zapalili smo vatru: da u njoj vidimo naše sudbine.
Tražili smo ljubav, a ona je bila tu: stari grčki bogovi
i naša tela presijavala su se od vode, jednaki u veri
i strasti.

Osećanja bi nam eksplodirala svaki tren,
a mi sa tim ništa nismo umeli.

Ležali smo na skrovitoj obali, u klancu. Kroz procep,
tek širi od reza, kao fini heroin sipile su zvezde na
naga tela, uz vatru, za novi brodolom i novu mitologiju.


POSLE RUČKA

Sklonim tanjire sa stola. Krajičkom
oka, – sneg pada koncem marta.

Uključim radio. Treći program
Radio Beograda, Koncert za…

Na krevetu zatvorim oči i opet sve isto:
beli slapovi samoće, ipak su to zidovi
moje sobe, drhte u sebi.

I čega god da se dotaknem nije bol,
već praznina. Gde je ono što ubija.


PISMO
(delimično po Remarku)

Početak je aprila, a zima još uvek traje
u ovim krajevima – mestimični pokreti snega,
ciklus zavičajnih ptica sveden na meru strehe.

Neće dugo trajati ova hladnoća, govorim
kvartalnom nadom. Ekskurzija vedrine,
to nebo kao da je preneseno iz nekog drugog doba,
iz Lisabonske priče, iz onog kadra
kad nikako da padne odluka – sivilo,
ili plavet.

Juče, u povratku s posla, onaj naš breg
bio je opsednut svetlošću,
Ma, perverzija od sunca, kako ti bi rekla,
a ista ona suhomrazica koju prepoznajem
u Hajdelbergu iz tvog mejla.

Ovde led svetluca i bez mesečine, povremeno
čujem novembar i njegovo lišće. Kad zašušti,
pomisliš da ti se sudbina primiče.

Održava me osećanje privremenosti. Još uvek te volim.


VIRUS: SERBIA

Ovde se ništa ne pokreće. Tako naiđe vetar
i sve ostane tiho. Možeš da posadiš
petunije, ali se one nikad neće zatalasati
pod frenetičnim zujem pčela u leto. List lipe
ne damara na vazduhu. Tek kao fotografija
ostane, beživotni kip.

Slušaj: ćutnja se širi kao kancer, a ti pronađi
lepotu u tome. I to nije košmar: to je svuda.

Petar Matović, pesnik, rođen 1978, diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju i eseje. Objavio zbirke pesama Kamerni komadi i Koferi Džima Džarmuša. Objavljuje u periodici. Zastupljen u više zbornika poezije. Pesme su mu prevedene na poljski jezik. Živi u Požegi. Od aprila 2010. je autor Malih novina.


Objavile: Male novine | 14. 04. 2010.

3 komentara
Posaljite komentar »

  1. Zaboravila sam koliko je lepo čitati autentične emocije, hvala na podsećanju.

  2. Bravo za `Pismo`!
    Opushteno je ali i cvrsto, snazno!

  3. Dobra poezija!

Posaljite komentar


4 × = sixteen