Vreme: VULKANSKO PROLEĆE

Vulkanski pepeo može da zamrači atmosferu na celoj planeti i da zbog manjka Sunčeve svetlosti, izazove ledeno doba, što se naziva vulkanskom zimom. Ove nedelje je serija erupcija na Islandu stvorila gigantski oblak pepela, ali on neće uništiti svet – oblak je samo privremeno prekrio deo Evrope i doveo do otkazivanja 17.000 avionskih letova

Slobodan Bubnjević
VULKANSKO PROLEĆE
Prema tekstu iz nedeljnika VREME

Nakon što je u eksploziji vulkana na Islandu u atmosferu oslobođena ogromna količina pepela, došlo je do masovnog zatvaranja vazušnog saobraćaja u većem delu Evrope. Vulkanska prašina je u petak, 16. aprila, stigla i nad područje Balkana.

Samo u petak je otkazano oko 17.000 letova u severnoj i zapadnoj Evropi. Potpuno su zatvoreni aerodoromi u Danskoj, Belgiji, Holadniji, Finskoj, Litvaniji, a kako se oblak vulkanskog pepela, nošen vetrom, pomera na jug i istok, zatvara se vazdušni prostor na Britanijom, Irskom, Norveškom, Švedskom, Nemačkom, Francuskom, Poljskom, Češkom i Austrijom.

Desetine hiljada ljudi trenutno spava i satima čeka po aerodromskim zgradama, otkazano je hiljade poslovnih i privatnih putovanja, a saobraćajni haos podseća na uvodni deo neke od holivudskih saga o apokalipsi.

Za sve je kriv samo 1666 metara visok vulkan na jugozapadnom delu Islanda, koji se nalazi pod glečerom teško izgovorljivog imena Eyjafjallajökull. Vulkan je još od 1821. godine bio relativno stabilan, uz manje erupcije, da bi, nakon značajnijih eksplozija prošle godine, ovog proleća doživeo seriju velikih erupcija.

Vulkanski oblak može da izazove "nuklearnu zimu"

Vulkan-glečer prvi put je eksplodirao 20. marta, pa je 500 lokalnih meštana, uglavnom farmera, evakuisano. Zbog pepela u atmosferi na Islandu je na dan eksplozije otkazan vazdušni saobraćaj, ali pošto se pepeo razišao, sve se normalizovalo. Događaj je najviše uzbudio ljubitelje vulkana koji su iz celog sveta pojurli na Island kako bi posmatrali erupciju, što je dalo podstrek za takozvani „vulkanski turizam“.

No, prava žurka je počela u sredu uveče, 14. aprila. Vulkan je nakon kraćeg zatišja, iz centra glečera počeo da izbacuje lavu, što je dovelo do ogromnog otapanja leda, stvorila su se dva toka sa obe strane vulkana, a evakuisano je 800 meštana. Vulkan je pritom u vazduh ispljuvao ogromnu količinu pepela koji je u naredna tri dana, nošen vetrom, prekrio dobar deo Evrope. Navodno se na ogromnoj daljini osetio čak i miris vulkanskog sumpora – zabeleženo je da su ga osetili stanovnici Osla u Norveškoj.

Mikročestice iz vulkanske prašine opasne su za avione - kodenzuju se i provode struju

Vulkanski oblak sadrži komadiće stenja i stakla koji imaju prečnik ne veći od 30 mikrometara. No, ovi komadići nisu obična prašina – oni se kristalizuju i čak provode struju. Budući da ove čestice mogu oštetiti avionske motore, u oblastima kuda oblak prolazi morale su se prizemljiti sve letelice. Neki piloti koji su imali iskustva u letu kroz ovakav oblak pepela, rekli su novinarima da je „to nešto što nikada nisu videli, nešto zastrašujuće“.

U turbini avionskog motora, vulkanske mirkočestice mogu da zapuše dovod goriva ili vazduha, da stvore staklasti sloj u komori za sagorevanje ili da izazovu oštećenja metala na propreleru i kompresoru. Inače, po izjavama evropskih vulkanologa, osim što ometa aviosaobraćaj, vulkanski oblak kao što je ovaj neće uticati na zdravlje ljudi ili na životnu sredinu. Uz to, u narednim danima, oblak će se polako sleći sa neba nad Evropom, na isti onaj način na koji se sadržaj kašastog soka lagano spusti na dno čaše, ako se ostavi da stoji.

Međutim, kod estremnih, izuzetno velikih erupcija teorijski je moguće da sleganje pepela traje izuzetno dugo, a da se čestice koje je vulkan izbacio prošire po celoj atmosferi. Takve erupcije mogu da naprave svojevrsnu apokalipsu za klimu i živi svet na Zemlji, a izazivaju ih takozvani supervulkani, što je termin koji vulkanolozi izbegavaju u literaturi jer ih niko nije video, ali inače upotrebljavalju taj pojam mimo stroge nauke.

Kod supervulkana nije strašna sama eksplozija i erupcija, već kao u slučaju eksploziije vulkana-glečera na Islandu, njihove posledice. Supervulkani zapravo izazivaju takozvanu vulkansku zimu, što znači da izbace toliko dima i sitnih čestica da se cela atmosfera planete prekrije, a Zemlja kao pod kišobranom delimično sakrije od Sunca. Zbog toga se tlo slabije greje, pa dolazi do povećanog zahlađenja, u rasponu od pet do 15 stepeni srednje globalne temeprature. Tako vulkani zapravo mogu izazivati pravo ledeno doba.

Supervulkan na jezeru Tobe, na Sumatri, izazvao je ledeno doba pre 75.000 godina

Ova je pojava u velikoj meri nalik na takozvanu nuklearnu zimu, koja bi se teorijski mogla desiti zbog podizanja prašine pri ekploziji najjačih termonuklearnih bombi. Slično je i u slučajevima kad se prašina podigne zbog asteroida koji je pogodio kopneni deo planete, što se verovatno zaista desilo prilikom udara u poluostrvo Jukatan, u današnjem Meksiku, pre oko 65 miliona godina, kad su zbog toga izumrli dinosaurusi.

Supervulkani se inače na skali eksplozivnosti vulkana (Volcanic Explosivity Index, VEI) nalaze na samom vrhu i imaju indeks 8, što znači da izazivaju megakolosalne eksplozije u kojima se iz Zemljine unutrašnjosti u amtmosferu oslobađa više od 1000 kubnih kilometara materiijala. Ako ih je uopšte moguće porediti, na VEI skali, erupcija vulkana na Islandu imala je indeks koji je manji  od 3, što znači da je izbacila oko deset hiljada puta manje zapremine.

Inače, u geološkoj istoriji je zabeležen najverovatniji slučaj super-erupcije kod jezera Toba, na ostrvu Sumatra, za koji se veruje da je imao VEI od 8 i da predstavlja najsnažniju vulkansku erupciju u poslednjih 25 miliona godina. Smatra se da se događaj Toba desio pre oko 75.000 godina i da je na celoj planeti izazvao ledeno doba.

Kako piše Majkl Rompino u eseju „Supervolkanism and other geophysical proceses of catastrophic import“ (ojavljenom u knjizi Global Catastrophic Risks), slični supervulkani se mogu očekivati na svakih 50.000 godina.

Vulkan sa Islanda nije ni približno u njihovoj klasi, ali je uspeo da napravi svakojake nevolje. Između ostalog, zbog otkazivanja avionskih letova zabrinule su se i vlasti Poljske jer zbog toga jedan deo državnika možda neće moći da dođe na sahranu poginulog poljskog predsednika Leha Kačinjskog.

[Prema tekstu iz nedeljnika VREME]

Slobodan Bubnjević, pisac, fizičar i novinar nedeljnika VREME, rođen 1978. u Rijeci, objavio je osam radio drama i zbirku priča “Perturbacije i druge nevolje” (2005). Njegova drama “Usud” osvojila je prvu nagradu na konkursu za najbolju originalnu radio-dramu Radio Beograda 2005. godine, priča “Napredak” prvu nagradu na konkursu Laza K. Lazarević za najbolju pripovetku na srpskom jeziku u 2007. godini, a priča “Baukov incident” treću nagradu na konkursu “Ulaznica” 2009. Uskoro će objaviti roman u 13 priča “Baukova mreža”. Od januara 2010. je autor-urednik Malih novina.


Objavile: Male novine | 16. 04. 2010.

Posaljite komentar


× 6 = eighteen