Slilvija Plat: ULIČNA PESMA, I JOŠ JEDNA

U poeziji jedne od najslavnijih američkih pesnikinja, Silvije Plat (1932 – 1963), dominiraju teme ponovnog rođenja, borbe za smisao postojanja i straha od smrti. U prevodu Vladimira Arsenića, „Male novine” otkrivaju otkuda potiče Neprekidno blebetanje i šištanje ovog napuklog sveta, jednog sasvim osobenog pesničkog poduhvata.

Silvija Plat

ULIČNA PESMA

(Street Song, 1956)

Suludim slučajem hodam netaknuta
Među uobičajenom gomilom
Preplavljen pločnik, ulica,
I žamorenje radnji;
Niko ni da trepne, da zausti
Da vikne da ovo sirovo meso
Zaudara sa mesarske satare,
Njegovo srce i utroba okačeni
I okrvavljeni dok goveđi tranširani obris
Pakuju ubice u belim mantilima.

Oh ne, jer ja se pravim pametna
Kao upravo odbegli idiot,
Kupujući vino, hleb,
Žuto krunisane hrizanteme –
Naoružavajući se najprikladnijim artiklima
Da odagnam, po svaku cenu, sumnje
Kojima prete trnovite ruke, stopala, glava
I ta ogromna rana
Rasipnički crvena
Sa oderane slabine.

Dok svaki moj unakaženi nervni završetak
Urliče svoj bol
Izvan dosega uha prozaičnih šetača,
Tako da, možda jedino ja, zloslutno obamrla tvojim odsustvom,
Jedina mogu da čujem
Isušujući vrisak Sunca,
Svaki pad i tresak
Progutane zvezde,
I, gluplja od svake guske,
Neprekidno blebetanje i šištanje ovog napuklog sveta.


Silvija Plat

PROBADANJE

(The Goring, 1956)

Prašina arene zaprljana do tupog crvenila krvlju četiri bika,
Popodne na krivoj nozi pod okrutnošću gomile,
Ritualna smrt svaki put tek sklepana među spuštenim ogrtačima, neodmerenim ubodima,
Najjača volja činila se volja za ceremonijom. Ugojen, tamnog
Lica u svojoj lažnoj pozlati, resama, širitima, rojtama, pikador je

Uzjahao ka petom biku podižući koplje i polako ga spuštajući
Duboko u pognuti vrat bika. Dosadna rutina, daleko od umetnosti.
Instinkt za lepotom probudio se tek sa rogom bika koji je u uzdah
Gomile podigao zgužvan ljudski oblik. Čitav čin formalan, tečan kao ples.
Besprekorno puštena krv iskupila je dosadnjikavu atmosferu, neotesanost zemlje.

Vladimir Arsenić (1972), kritičar, prevodilac i pesnik, magistrirao je komparativnu književnost na Telavivskom univerzitetu. Radi kao bibliotekar u Zrenjaninu. Objavljivao poeziju u više časopisa. Piše književnu kritiku za e-novine.com i booksa.hr, a kritičke tekstove objavljivao i u Betonu, Danasu, Think Tanku i Pescaniku. Sa prijateljima u Zrenjaninu uređuje časopis Ulaznica. Član redakcije ulcinjske Plime. Prevodi sa engleskog i hebrejskog. Autor je Malih novina od marta 2010.


Objavile: Male novine | 12. 05. 2010.

4 komentara
Posaljite komentar »

  1. Izvaredne pesme, odlican izbor autora i snaga reci koja nas vodi cistim i snaznim izvorima poezije.
    Pzdrav od Milana

  2. Herr God, Herr Lucifer
    Beware
    Beware.

    Out of the ash
    I rise with my red hair
    And I eat men like air.

  3. Pjesma je jezgrovita i puna snaznih emocija.
    Pjesnikinja odlicno svodi jednu ljudsku ogoljenost na iskupljenje,
    za koje igra ima nekog smisla…

  4. Svidja mi se, dobra stara Silvija…

Posaljite komentar


5 − one =