Dan mladosti: POSLEDNJA ŠTAFETA

Tokom četiri jugoslovenske decenije, svakog 25. maja proslavljao se službeni rođendan Josipa Broza Tita, koji je od 1957. godine bio poznat kao Dan mladosti, da bi od 1981. do 1988. manifestacija nosila naziv “I posle Tita – Tito”. Centralni događaj ovog simboličnog praznika socijalističkog koncepta bratstva i jedinstva, predstavljao je slet na stadionu JNA, kome je prethodilo višednevno nošenje štafete mladosti. Kako se sve završilo?

Nakon 22.000 rešenja za štafetu mladosti, koliko ih je predato Josipu Brozu Titu (uglavnom do 1957), poslednja je napravljena i doneta u Beograd 1987. godine, sedam godina posle njegove smrti. Obično se smatra da je gašenje ove masovne priredbe najavilo dolazeće ratove i raspad Jugoslavije, ali je u datom trenutku, ono bilo pre svega izraz bunta nove umetničke scene protiv “mekog” jugoslovenskog totalitarizma i negovanja Titovog kulta ličnosti.

Kad je slovenački Novi kolektivizam izazvao skandal svojim “retroavangardnim” rešenjem štafete i plakata za Dan mladosti, žestoka reakcija tadašnjih kulturnih i društvenih radnika obesmislila je događaj koji je prvobitno zamišljen kao praznik jugoslovenske mladosti i novih, revolucionarnih ideja, čime se doprinelo gašenju cele manifestacije.

Naime, svake godine do tada za rešenje izgleda štafete i plakata raspisivao se savezni konkurs, na kome je 1987. pobedio Novi kolektivizam, koji je objedinjavao grupe Irwin i Leibach, a koji je ponudio štafetu od do tada nekorišćene plastike sa osam crvenih tačaka. Isprva niko, nijedan od kontrolnih komiteta, nije primetio da je njihovo rešenje plakata zapravo citat, prepravljeni plakat nacističkog umetnika Richarda Kleina iz 1943. godine, na koji su umesto nacističkih simbola stavljeni jugoslovenski.

Kad se to (prekasno) otkrilo, izbio je veliki javni skandal. Rešenje slovenačkih umetnika je, svuda u štampi i na televizijama, napadano kao subverzija, a kritike je trpeo ne samo plakat već i štafeta koja je odjednom svima počela da liči na falus od plastike. U krajnjem ishodu, rešenje je odbačeno, zamenjeno je rešenjem slovenačkog studija Marketing delo i mada ni ono nije zadovoljilo sve duhove, štafeta je krenula sa Triglava ka Beogradu, na svoje poslednje putovanje do stadiona JNA, gde je 25. maja održan slet koji je, kasnije, takođe oštro napadan.

Ceo slučaj je bacio veliku senku ne toliko zbog “nacističkog” citata, koliko zbog reakcije koja je svojom rigidnošću uništila svaki kredibilitet Dana mladosti.  Sledeće, 1988. godine, štafeta je ukinuta. Na stadionu JNA je tada održan još jedan slet, da bi godinu dana kasnije SKOJ kao organizator sasvim ugasio ovu tradicionalnu manifestaciju. Nije bilo snage da se pronađe rešenje koje bi opstalo u novoj epohi.

Sledeće 1989. godine, u vreme Dana mladosti svi su se već spremali za veliki miting na Gazimestanu.

M. N.

Roman Uranjek, član NOVOG KOLEKTIVIZMA 1987. godine

“Naš plakat za Dan mladosti je autentični retroavangardizam. To jeste citat, ali naši citati nikad nisu u čistom obliku. Nacikunst bismo, recimo, vezivali sa ruskom avangardom, ili sa socrealizmom – u svakom slučaju sa nečim što je potpuno različito u pristupu. Na plakatu za Dan mladosti smo vezali nacikunst Richarda Kleina sa elementima od Triglava do Plečnika, sve to kombinovali u skladu sa našim jezikom izražavanja, i to je izazvalo paranoidnu reakciju totalitarne kulture.

Kleinov plakat smo pronašli u inventaru s kojim smo stalno radili. Pokušali smo da napravimo najbolji mogući poster za Dan mladosti.

U početku apsolutno niko nije prepoznavao referencu.

Najpre se Slovenačko omladinsko predsedništvo identificiralo s našim posterom, potom i celokupna omladinska organizacija Jugoslavije, a i tadašnji generali su bili zadovoljni. Njima se to jako svidelo. Dobro se sećam da je jedan general izjavio kako mu je drago da je na posteru mišićavi mladić, a ne neka opstrakcija. Oni su to zaista voleli i s tim se identificirali. No, kada je referenca otkrivena, nastali su problemi.

Bili smo iznenađeni što se digla takva frka; sve novine su pisale o tome. To nam nije bilo logično jer smo znali koliko se generalima i drugim predstavnicima tadašnjeg jednopartijskog režima naš poster svideo”.

[Iz projekta  VlasTITO iskustvo, Kulturni centar REX i Samizdat B92, 2004]

NAKON JUGOSLAVIJE
Specijalni temat Malih novina
O raspadu, posledicama i budućnosti.
O alternativnoj istoriji.


Objavile: Male novine | 25. 05. 2011.

2 komentara
Posaljite komentar »

  1. Eto ti ga sad! Ispada da je Sloba finansirao NSK da bi naredne godine mogao nesmetano da se pojavi na Gazimestanu. Ispada da je taj falus od reciklirane plastike bio srpski! Ne bi me čudilo da, recimo, razlog za Sabatovo odustajanje od bavljenja naukom M.N. pripišu srpskom destruktivnom faktoru. Kao, Paja Savić u laboratoriji sve vrijeme pjevušio “Igrale se delije”. Mada, nije loša hipteza: Tito na proslavi 600 godina Boja na Kosovu. I umjesto Šotre, Bulajić snima film…

  2. Gde li se u ovom tekstu uopste pominje srpski destruktivni faktor?

Posaljite komentar


seven − 4 =