Svedočenja: NAJDUŽI DAN

“Posle kratke obuke kretanja i korišćenja naoružanja, prebačeni smo na Omaha plažu u Normandiji, gde se američke trupe iskrcavaju na obale Francuske. Osvanuli smo u navalnom brodiću sa prednjom rampom. Nakon kratke plovidbe u kojoj možemo videti kako projektili i mine razaraju okolne čamce, rampa se spušta i otkriva nam stotinak metara plićaka punog prepreka koje treba preći pod mitraljeskom paljbom, zatim sledi još duža peščana plaža sa retkim zaklonima i visokom liticom na čijem se vrhu nalaze bunkeri sa po pet i više mitraljeza. Istina je da smo poginuli barem deset puta dok smo uspeli da se sa minimalno energije sakrijemo iza prvog kamena na obali. Tek tu se moglo doći do nekakve strategije daljeg napada”, može da ispriča svaki savremeni igrač „Medalje časti“ (Medal of Honour), popularne i vrlo živopisne video igre, avanture iz prvog lica inspirisane Drugim svetskim ratom i legendarnim iskrcavanjem u Normandiju. Međutim, evo nekih memoara momaka koji nisu mogli tako lako da resetuju nivo.

MEDALJA ČASTI

Preveo i priredio: Bazil Baraban


DŽOZEF DRAGOTO, PRVA PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Preko megafona se čula naredba: „Pažnja!” Sa ostalim vojnicima, okrenuo sam se i krajičkom oka uspeo da vidim dva čoveka. Jedan je nosio američku, a drugi britansku uniformu. Amerikanac je bio general Ajzenhauer, a Britanac feldmaršal Montgomeri. General Ajzen je rekao da smo pred ostvarenjem velikog cilja, oslobođenjem Evrope i Bog nek nas čuva. Montgomeri je rekao otprilike isto i dodao da je zahvalan za pomoć, zalihe i trupe iz Amerike.

HAROLD BAUMGARTEN, 29. PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Napustili smo zonu opremljivanja pod punom ratnom opremom, oko četrdeset kilograma po čoveku. Luka Vejmut je bila pretrpana brodovima najrazličitijih veličina, oblika i opisa, većina njih noseći zvezde i trake. Na veče petog juna luka je postala živa. Video sam kako brodovi signaliziraju jedni drugima da je trenutak došao. Stižemo na obalu ujutru u pola sedam,  sutra šestog juna 1944. dana.

EDVARD M. DŽULIN, 29. PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Mislim da je bilo rano, rano ujutru kad je sve počelo da se kreće. Otišli smo do pramca našeg broda i videli da smo se okupili sa još stotinama i stotinama brodova. Nikad nisam video ništa slično, i tada, mislim, bili smo na putu.

HAROLD BAUMGARTEN, 29. PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Kapelan Keli je održao masovnu misu na palubi Anvila, u kojoj je tražio od Boga da nas bezbedno isprati kroz iskrcavanje. Napustili smo Anvil na lakom britanskom brodiću, dok su se ogromni crno plavi talasi izdizali iznad zidova našeg malog plovila, i udarali u brod kao i nas nezamislivim besom. Izgledalo je kao da talasi pokušavaju da slome naš brod i nas u njemu. Bili smo natopljeni. Sećam se da sam pokušavao da održim pušku suvom umotavajući je u kabanicu.

DŽOZEF DRAGOTO, PRVA PEŠADIJSKA DIVIZIJA:Između ponoći i jedan izjutra šestog juna čuo sam riku aviona. Ustao sam i pogledao u nebo. Video sam avione sa vezanim jedrilicama pozadi. To su 101. i 82. Padobranska divizija letele ka tačkama ispuštanja.

ADOLF “BAD” VARNEKI, 82. PADOBRANSKA DIVIZIJA: Bili smo pretovareni opremom. Svaki čovek je nosio barem jednu protivtenkovsku minu, a imali smo pakete na vratima, pakete ispod aviona. C-47 je bio toliko natovaren da je mogao da poleti, ali ne i da sleti pre nego što nas izbaci. Kružili smo dugo, dok se čitava armada nije sakupila u formaciju. Kada smo preletali engleski kanal, stajao sam pored vrata. Napolju je bila predivna noć i mesečina. Kad sam pogledao dole prizor je bio neverovatan. Niakada nisam, i verovatno više nikad neću videti toliko brodova odjednom. Iz vazduha je izgledalo kao da se engleski kanal može preći pešice, koračajući sa broda na brod.

EDVARD M. DŽULIN, 29. PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Teško je opisati… Bilo je masivno, bilo je masivno. Mogu da zamislim Nemca koji je gledao kroz dvogled i video sve to kako se približava. Nije ni čudo da Hitler nije verovao u to.

HAROLD BAUMGARTEN, 29. PEŠADISJKA DIVIZIJA: Snaga talasa nam je razbila prednju rampu i hladna voda počela je da ulazi u brod. Poručnik Donelson je pribio telo na pukotinu i povikao nam: „Šta čekate? Skidajte šlemove i izbacujte vodu napolje!“.

DŽOZEF DRAGOTO, PRVA PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Kako se brod za iskrcavanje primicao plaži tako su oko nas počele da eksplodiraju granate. Brod pored nas je naleteo na minu i eksplodirao.

EDVARD M. DŽULIN, 29. PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Kad smo se približili ugledali smo ogromne prepreke u vodi. Postavili su velike železničke šine. Izukrštano su virile iz vode tako da  niko nije mogao prići obali.

ADOLF “BAD” VARNEKI, 82. PADOBRANSKA DIVIZIJA: Pa, bilo je puno magle na zemlji, trebalo je da letimo na visini od oko dve stotine metara, što je trebalo da bude naša visina skoka. Nismo mogli da vidimo nikakva obeležja na zemlji,nismo mogli da vidimo gde smo, ni gde idemo, nismo mogli da vidimo ništa. Ali naređenje je bilo da niko ne sme da se vrati u avionu, pronašli naše ciljeve ili ne. Izaćićemo negde iznad Normandije. Čim sam iskočio, pomislio sam da je to kraj.  Neću se nikad vratiti jer nikad u životu nisam video toliko svetlećih metaka. Bilo ih je svuda oko nas. Nisam ni izbacio te misli iz glave, kad sam prošao kroz krošnju jabuke. Stopala su mi jedva dodirivala zemlju, padobran mi se zakačio na vrh krošnje, pa sam tako lepo ostao da visim. Super. Izvadio sam nož, oslobodio se konopaca, i odmah počeo da skupljam ljude koji su iskočili iz moje letelice.

HAROLD BAUMGARTEN, 29. PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Video sam obalu, sa velikom barijerom i zidom u podnožju četrdesetak metara visoke litice. Granata  je sletela pravo u brod za iskrcavanje pored našeg. Krhotine broda, opreme i tela poleteli su u vazduh. Rampa se spustila, vrata jedinica su otvorena, kada je nemački mitraljez osuo paljbu po otvoru i odneo velike žrtve. Probijao sam se kroz do pojasa duboku vodu gledajući kako pored mene padaju mnogi moji drugovi. Očekivao sam da će svakog trenutka metak proleteti kroz mene. Dosegao sam kameni zid. Nadolazeća voda me je prala. Video sam mnogo tela mojih drugova koji su uzalud pokušali da raščiste  plažu. 

DŽOZEF DRAGOTO, PRVA PEŠADIJSKA DIVIZIJA: Kad smo stigli do obale, kleknuo sam, poljubio zemlju i šapnuo: „Hvala ti Bože.“ Zatim sam pogledao unaokolo i video mnogo tela u vodi i na plaži. Moja četa je bila zadržana vatrom iz mitraljeza sa brda. Tada je narednik Pejnold, komandir regimente rekao: „ Ako moramo da poginemo, hajde da poginemo na brdu.“ Krenuli smo u napad, zauzeli brdo i dali saveznicima uporište u Francuskoj.

OPERACIJA OVERLORD

Šifrirani naziv operacije koja je inicirala invaziju savezničkih snaga na okupiranu zapadnu Evropu za vreme Drugog svetskog rata. Operacija je počela iskrcavanjem u Normandiju 06.06.1944. godine, obično poznatom kao “dan D”. Pomorskom napadu od skoro sedam hiljada plovila, prethodio je vazdušni napad koji je uključivao dvanaest hiljada aviona. Oko 160.000 trupa prešlo je Lamanš tog dana. Preko tri miliona vojnika prešlo je u Francusku do kraja avgusta 1944. Savezničke snage koje su se borile u Normandiji  na sam “dan D” bile su iz Kanade, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Slobodne francuske snage i poljska priključile su se borbi odmah nakon faze udara, a bilo je manjih kontigenata iz Belgije, Čehoslovačke, Grčke, Holandije i Norveške. Ostale savezničke snage učestvovale su u pomorskim i vazdušnim bitkama. Kad su plaže zauzete, usledila je tronedeljna izgradnja vojske, pre početka Operacije Kobra, operacije za izlazak iz Normandijskih utvrđenih plaža. Bitka za Normandiju nastavila se i sledeća dva meseca, sa akcijama za proširenje uporišta u Francuskoj i završila se zatvaranjem Falajskog džepa 24. avgusta, oslobođenjem Pariza 25. avgusta i nemačkog povlačenja preko Sene 30. avgusta.


Bazil Baraban
, arhitekta, grafičar i neosintetički web autor, rođen je 1983. u Hrvatskoj. Autor-urednik Malih novina od aprila 2010.


Objavile: Male novine | 6. 06. 2010.

Posaljite komentar


three + = 5