Saša Ćirić: KRITIKA POEZIJOM

Evo nečeg ne baš sasvim uobičajenog, ekskluzivno u Malim novinama – oštroperi rukopis kritičara Saše Ćirića složio se u stihove i pretvorio u poeziju. U “seizmograf suptilno izmenjenih konteksta”.

Saša Ćirić

KRITIKA POEZIJOM

VOLFGANG KLOC TUMAČI SMISAO ŽIVOTA OLIVERU CILEU,
DOK POTONJI ZAMIŠLJENO KLIMA GLAVOM
TEMA: Nijedan dan bez linije

Oholost rutine ili automatsko natezanje reči?

Jedan pisac ustaje rano
i svakog jutra ispuni svoju kvotu teksta
bio dan kišni ili suv,
bilo da mu bridi dlan ili mu rezni izvetrela skepsa.
Kakva disciplinovana navika i usredsređen um,
Kakva posvećena rasterećenost – Pišeš, ne misliš.
Isplažen jezik zanosu
koji pesnika sažegne za tren
ili drži u vlasti netremice
bez hrane, vode i struje,
ako treba, mesecima,
i ispljune ga izmoždenog
kao vihor brodolomnika.
Zapisivač je rentijer zapisa,
Reč po reč, red za redom,
Skladišti se dnevna doza proizvodnog učinka.

Zapisivač je ćifta zapisa,
dreser vlastitih emocija,
tiranski činovnik, sado-mazo demijurg,
radosno povinuje se nasilništvu vlastitog hobija
koji mu ispunjava vreme
i donosi prihode.


Mistični koncept

Svakom danu dosta zla svojega
Seizmograf suptilno izmenjenih konteksta
Uhvatiti treptaj metamorfoze
Iz neodređenog u neodredivo
Iz nevažnog u neosvešteno
Iz nemišljenog u neočekivano

Okidač fotografskog aparata svakog podneva na raskrsnici
Izmeriti vreme onim što pripada i vremenu i posmatraču
Slučajnim prolaznicima i vremenskoj prognozi i kolapsu saobraćaja
Bonaci i karnevalu, uličnim demonstracijama, terasama i parkovima,
Krošnjama zabetoniranog drveća, uniformisanim licima,
pregaženim pešacima, sirenama i motorima, decibelima i celzijusima,
lišću, asfaltu, sumpor dioksidu, cvrkutu, klokotu šahta,
mutnom potoku kišnice, izlivenoj kanalizaciji, baricama smeđih oblaka,
kolicima, pomagalima, štapovima, skejtovima, kotačima na točkovima…
raštrkanom ljudskom mravinjaku.


Apologija dostojanstva nemoći

Znam da neću uspeti
Sprečiće me:
bolest, lenjost, nemar, podsmeh, umor, prezir, odustajanje, razum, malodušnost, jače senzacije i nove brige,
a možda sve dilitnem pri narednom čitanju.
Poraz je majka mudrosti, majka-čedomorka.
Trake prekinutog niza vode do bakine kuće
koju je u trbuhu ugostio vuk, kao kit Jonu.
Traži se bratac i sestrica, siročad zaludna,
koja će svet osloboditi slatkog balasta proturivši ga kroz svoj želudac.
Želudac se smeje uglen-baki, kanibalki među staricama, uzoru svom,
od sreće podriguje na holesterol.

Svariti svoj neuspeh
kao mesni narezak
u masan prdež i ljut.
Linija čuva opstanak Barum-baruma,
animirane manjine u svetu 3D nakaza i kapitalista.

Sa nebodera mokre dva ludaka, jedan punom žutom, drugi na recke. Pita ga ovaj što ne
sme da pretiče o smislu likvidnih Morzeovih šifara. Odgovara invent: nisam lud da
praktikujem kontinuitet pa da me neko iz podnožja što vreba povuče dole i stropoštam se
niz zrakaste skale bešike nenamirene.

Samo nek je nami vsaki den
nitko biti neće nezaposlen.


Saša Ćirić, rođen 1975. u Pirotu, novinar Radio Beograda 2, jedan od četvorice urednika “Betona” i književni kritičar zagrebačkog nedeljnika „Novosti“ i web-portala zagrebačke knjižare „Booksa“. Objavio knjigu kritike i eseja “Užici hermeneutike” (Zrenjanin, 2009) i monografiju o savremenom crnogorskom romanu Ujed istorije (Ulcinj, 2009). Jedan od autora i urednika “Srbija kao sprava” (Beograd, 2007) i “Antimemorandum-dum” (VBZ, 2009). Za sebe kaže da ga “doživljavaju kao ecces homo-a i zaziru od njega, a on samo hoće da se druži sa ljudima”. Autor Malih novina od marta 2010.


Objavile: Male novine | 1. 07. 2010.

Posaljite komentar


+ 6 = fourteen