Zemljotres: DAN POSLE SUTRA

Zemljotres snage 5,4 Rihtera, sa epicentrom u selu Vitanovac, pogodio je Kraljevo i okolinu u rano jutro, 01.57h, u sredu 3. novembra. Od posledica je nastradalo dvoje ljudi, na koje se srušio krov porodične kuće, a veliki broj Kraljevčana je zadobio lakše povrede. Nastala je velika materijalna šteta, a u ovoj opštini je ujutru proglašeno vanredno stanje. Zemljotres se osetio širom Zapadnog Balkana, a sledilo ga je više od 20 manjih potresa tokom celog dana. Seizmološku aktivnost u realnom vremenu možete pratiti na adresi Evro-mediteranskog seizmološkog centra.

Smatra se da zemljotresi u Srbiji i uopšte na Zapadnom Balkanu nastaju kao posledica podvlačenja afričke tektonske ploče pod evroazijsku. Prema savremenoj teoriji o tektonici ploča, evroazijska i afrička ploča se kreću ka severu, ali različitom brzinom. Brzina laganom pomeranja evroazijske ploče iznosi 1,7 cm svake godine, dok se afrička ploča kreće malo brže – pošto ne može da “prestigne” Evroaziju, ova tektonska ploča se podbija, odnosno podvlači pod nju. Kao posledica tog podbijanja nastaju zemljotresi koji se najčešće osećaju u centralnom Mediteranu, na grčkim istrvima i u Italiji.

Prilikom zemljotresa oslobađa se ogromna količina energije, uporediva sa eksplozijama najvećih termonuklearnih bombi. Epicentar se nalazi na površini zemlje ispod koga se u tlu događa glavni udar. Samo mesto gde je došlo do izazivanja zemljotresa nalazi se pod zemljom tačno ispod epicentra i stručno se naziva hipocentar. Ispod epicentra potres se širi u talasima koji su sve slabiji što su dalje. Ovi, takozvani seizmički talasi putuju kroz tlo rušeći sve pred sobom – najjači su neposredno kod hipocentra, iznad koga je zemljotres izuzetno razoran.

Snaga zemljotresa, koja se ponekad naziva i magnituda, meri se uobičajeno pomoću dve skale: Merkalijeve i Rihterove skale. Znatno nepreciznija, Merkalijeva skala je nastala još početkom XIX veka i ona samo opisno govori o razornim posledicama zemljotresa. Danas se mnogo češće koristi preciznija Rihterova skala koju je 1935. godine napravio je naučnik Čarls Rihter. Ona stručno spada u skale koje su logaritamske. To znači da je kod Rihterove skale svaki sledeći stepen deset puta jači od prethodnog. Tako će, na primer, zemljotres jačine 5 Rihtera biti 10 puta jači od zemljotresa koji ima snagu od 4 stepena Rihterove skale.

Otkako se meri seizmološka aktivnost u Srbiji, zabeleženi su sledeći razorni zemljotresi:

  • Svilajnac, 1893. – 5,7 Rihterove skale
  • Vitina, 1921. – 5,7 Rihterove skale
  • Rudnik, 1927. – 5,7 Rihterove skale
  • Kopaonik, 1980. – 5,7 Rihterove skale
  • Lazarevac, 1992. – 5,9 Rihterove skale
  • Mionica, 1998.- 5,7 Rihterove skale

Zaravo, najveći zemljotresi koji su se dogodili na Zapadnom Balkanu uglavnom su zaobišli Srbiju. U SFRJ, 1963. u Skoplju stradalo je više od 1000 ljudi, u zemljotresu koji nije imao veliku magnitudu (oko 6 po rihteru), ali je bio izuzetno plitak, što je dovelo do velikog rušenja, zatim Banja Luka 1969. u dva zemljotresa 27. i 28. oktobra jačine 6 i 6.5 po Rihteru i u Crnoj Gori 1979. čija jačina varira od 6.7 do 7.2 po Rihteru.

M.N.

SNAGE ZEMLJOTRESA

Slabiji od 2 Rihtera Mikrozemljotresi.
Ne mogu da se osete. Dnevno se na svetu dogodi čak 8.000 takvih zemljotresa.
Od 2 do 4 Rihtera Mali zemljotresi.
Ljudi ih ne osećaju i ne izazivaju nikakvu štetu, ali se beleže instrumentima. Njihova snaga je uporediva sa snagom vojnih bombi koje su korišćene u II svetskom ratu.  Godišnje ih se dogodi oko 50.000.
Od 4 do 5 Rihtera Slabi zemljotresi.
Primećuju se po pomeranju lustera i prozora, izazivaju buku, ali ne prave nikakvu veću štetu. Njihova snaga koju oslobađaju se meri u kilotonima (hiljadama tona eksploziva TNT). Sama snaga ovih zemljotresa uporediva je sa atomskom bombom koja je bačena na Hirošimu, ali pošto se za razliku od nje zemljotres prostire na mnogo širem području, posledice su daleko manje. Godišnje se dogodi oko 6.200 ovakvih zemljotresa.
Od 5 do 6 Rihtera Srednji zemljotresi.
Izazivaju vrlo primetno pomeranje tla i mogu da naprave ozbiljniju štetu na starim i loše izgrađenim kućama, ali ne ostavljaju nikakve posledice na zgrada koje su podignute u skladu sa građevinskim propisima. Godišnje ih se dogodi oko 800 u celom svetu.
Od 7 do 8 Rihtera Snažni zemljotresi.
Zemlja se strašno trese. Izazivaju rušenje starijih zgrada i nanose veća oštećenja svim objektima. Često ubijaju ljude. Njihova snaga se meri u megatonima i po oslobođenoj snazi uporediva je sa efektima najjačih termonuklearnih bombi. Ovi zemljotresi mogu biti vrlo razorni u prečniku od 160 kilometara. Godišnje se dogodi oko 120 ovakvih zemljotresa.
Od 8 do 10 Rihtera Veliki zemljotresi.
Izazivaju rušenje i uništenje na područjuma od nekoliko stotina kilometara u prečniku. Godišnje se dogodi jedan takav zemljotres, dok se zemljotresi jači od 9 dešavaju samo jednom u 20 godina. Najjači takvi zemljotresi su se dogodili u San Francisku 1755. godine, u Indijskom okeanu 2004. godine i u Čileu 1960. godine.
Jači od 10 Rihtera Epski, planetarni zemljotresi.
Nikad nisu zabeleženi.

Objavile: Male novine | 3. 11. 2010.

Posaljite komentar


one + = 8