Mikro – antologija: NO SLEEP POEZIJA

Od ljubitelja književnosti često se mogu čuti izjave da poeziju ne vole zato što je ne razumeju. Prkoseći takvom stavu „Male novine” nude jedan mali izbor narativne, eksjugoslovenske, prave no sleep poezije. Buđenje!


NO SLEEP POEZIJA

Priredila: Dragana Mladenović


TANJA STUPAR TRIFUNOVIĆ
MUŠKARCI

Muškarci ne vole kad žene pričaju
da im je lijepo kad im je lijepo

Muškarci ne vole kad ih puno kritikuju

Muškarci ne vole da vam kažu kako se osjećaju
šta ih boli i da vas vole

Sve to piše u Ljepoti i zdravlju i Kosmu
I šta treba jesti da ne dobiješ rak
I kako se našminkati ko’ Dženifer Lopez

Čitala sam to u bolnici dok smo čekali
da pregledaju tvoga oca

Muškarci ne vole da ih boli
a ne mogu to sakriti

Doktor me je pogledao u oči
počela sam plakati
mrzim kad doktor malo šuti pa značajno pogleda
u oči
a tvoj stari otac se ponašao kao prgavi dječarac
nije htio izaći iz sobe u kojoj se dijele smrtne dijagnoze

On je umro
oko odra mrtvog muškarca živi muškarci pričaju o politici
žene nose crno i plaču
tako je red
da oni pričaju
da one plaču

Nisam mogla plakati
jer on više nije bio tu
ta figura koju nam je ostavio da oko nje obavljamo
nama živima potrebne rituale
nije on

Čak ni ne liči

(iz knjige Glavni junak je čovjek koji se zaljubljuje u nesreću)


SRĐAN VALJAREVIĆ
ŠANSONA

3 i 18 je popodne
Nosim na leđima kartonske kutije,
U njima su
Rolne neotpakovanih neonskih lampi.
Radim.
Nosim.
Osetim kako mi se majica pod košuljom
ovlažila
od znoja.
Osetim zamor.
Osetim, na momenat, kako me neko posmatra.
I zatim, vetar, tu na čistini,
između radionice i kamiona,
na tom platou.
I neko lišće kako klizi.
I staviš teret na leđa,
preneseš i spustiš.
I to isto ponoviš.
Melodija i ritam.

(iz knjige Džo Frejzer i 49 (+24) pesama)


MILENA MARKOVIĆ
TEBE GLEDAM

ima jedna fotka kako jedem lubenicu
ima jedna plezim se
ima jedna plačem
ima jedna smejem se
ima jedna sa mature
imam dugačke rukavice
i pušim cigaretu
ima jedna sa dva mrtva dečaka
ispod koša u školskom dvorištu
ima jedna sa dva živa dečaka
na terasi na petlovom
ima jedna sa svadbe
ima jedna pred porođaj
ima jedna dojim mladunca
a koleno mu odrano
ima jedna sa planine
ima jedna sa mora
ima jedna da ne znam da su me slikali
bolje da je nema
i ima jedna
stojimo ti i ja
sa ljudima nekim
njih ja ne gledam
vidim odmah tvoje lice
svetlo.

(iz knjige Pas koji je pojo sunce)


ZVONKO KARANOVIĆ
NEŽNA LOMLJAVA BORA OKO USANA

U mračnim ulicama
nema ko da čuje trk kroz pubertet
nežnu lomljavu bora oko usana
svaki osmeh traje 12 dana
svako malo sunce
nestaje u kutiji za šećer
ožiljci su polja ruža
na sanjivoj koži maturske večeri
pa ipak
jug je još uvek divalj
pod anestezijom krivice
papirno nebo industrijskog grada
gori nezaboravnom vatrom
mitske slike
besmislene klanice snova
liče na krvavu džigericu u prašini
moja nova igračka zove se TV
dok grlim prošlost
stereo je svedok
i ne pričaj mi
o čežnji za medicinskim sestrama
i njihovim dugim plavim kosama
i priznaj
da li se nekad osećaš kao Isusov sin
koji traži izgubljeni luksuz
uz tvist
mrtvi mogu plesati nebeski valcer
režim i suzavac
zeleno na crvenom
jednom sam pitao:
a gde spava doručak?
jednom sam vodio ljubav sa sumo lepoticom
jednom sam našao utehu na velikom talasu konfeta
jednom sam sporo, sporo kao moron
otpakivao Marlboro, pripaljivao
i duvao dim u prolećni dan

(iz knjige Box set)


TATJANA GROMAČA
NAJVAŽNIJE JE OSTATI MIRAN

Dok sam hodala ulicom

videla sam tipa kako izlazi iz auta
s revolverom u ruci.
Stavio ga je u džep trenerke.
Upravo je u tom trenutku
skužio da ga promatram.
Pogledao me je opako,
Kao: i tebe ću ubiti kučko.
Brzo sam maknula pogled.
Pravit ću se kao da sam vidjela kitu cvijeća
A ne pravi pištolj.
Najvažnije je ostati miran.

Slijedećeg trena bilo mi je svejedno.
Čekala sam da mi metak doleti u leđa.
Kao da me nešto zasvrbilo
a on će me samo počešati.
Gledala sam mjesec gore na nebu.
Bio je pun.
Ovo je sasvim O.K. vrijeme da umrem.
Baš sam se nekako osjećala kao da sam raskrstila
sve sa životom.
Onako smireno, okupano i opranih zubiju,
pred spavanje.

Ljudi su iznosili televizore i stari nameštaj pred zgrade.
Bila je to prava invazija znojavih tipova
u potkošuljama i natikačama
koji šutke tovare na travnjak
sve to zarđalo pocinčano željezo, kromirani aluminij
i ostalo.

Izgledalo je
kao da su i oni raščistili sa svojim životima.
Još samo da izbace smeće iz stanova
pa može doći tip s revolverom u trenerci
da ih redom pokoka.

Bit će da je frajer razaslao dopise
po kućnim savjetima
Ubijam po kućama
Prije smrti obavezno očistiti stanove od starog nameštaja.

Tamo iza,
Kod drugog bloka nebodera
klinci se igraju skrivača.
I ne slute da iza mene
Hoda striček s pucaljkom u gaćama.
Je l’ ti bolja Martina ili Mirela?
Pitala je klinka klinku
dok su trčale da se skriju.
Nisam čula što joj je ova odgovorila.

(iz knjige Nešto nije u redu?)


Objavile: Male novine | 14. 12. 2010.

7 komentara
Posaljite komentar »

  1. Odlicno, i sam pomalo pisem.
    Moji favoriti su Milena i Zvonko. I Srdjan, mada je pomalo sirov, kao i ja.
    Postavite jos pesama za citanje u ove sate.
    Zahvaljujem,
    Cika crni

  2. valjalo je odabrati JEDNU mileninu pesmu! odličan izbor.

  3. Zanimljiv izbor.
    Svidja mi se… :)

  4. Svaka cast na ideji!
    Moj favorit je Tanjina pesma…

  5. lepo. Zvonko. Huk za budjenje, zaista.

  6. Zasto nema nesto iz nove zbirke Milene Markovic? Kokosje oko na…”"

  7. Slučajno sam pronašla ove MALE NOVINE i svaka čast za izbor pjesama, samo naprijed, još uvijek se čita poezija! Preporučujem antologiju novije srpske poezije IZ MUZEJA ŠUMOVA, priredio Nenad Milošević.

Posaljite komentar


nine + = 12