Japan 2011: PAKAO FUKUŠIME

Japan. Šest dana nakon zemljotresa od 9 rihtera i potonjeg katastrofalnog cunamija, kakav nije zabeležen već 1000 godina. Stanje u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 više je nego dramatično. Posle četiri velike eksplozije i niza požara, elektrana je postala pakao u malom.

Elektrana je kontaminirana i ljudima u njoj preti smrtna opasnost. U Fukušimi 1 je ostalo 40 ljudi koje mediji u Japanu već nazivaju „herojima”. Operateri upravljaju reaktorima u zaštitinim odelima. Komande izdaju ulazeći i izlazeći iz kontrolne sobe, u kojoj se ne može dugo izdržati. U međuvremenu, stanje prate sa druge lokacije na monitorima.

Nakon uzaludnih pokušaja da se reaktori ohlade vodom iz helikoptera, sada se, uz nadljuske napore, pokušava obnoviti napajanje, kako bi sistem za hlađenje ponovo proradio.

Međutim, reaktori još uvek nisu ohlađeni i opasnost od većeg curenja radijacije nije ništa manja nego prethodnih dana. Sinoćni izveštaji su čak pokazivali da temperatura ponovo raste.

Stanje na reaktoru 1, prvom koji je eksplodirao u subotu, čini se najstabilnijim. Rekator 2 posle eksplozije u utorak ujutru predstavlja najveću opasnost jer je zaštitni omotač na njemu oštećen – iz njega je već iscurela znatna količina radijacije.

Na reaktoru 3, koji je eksplodirao u ponedeljak, a za koji se činilo da je stabilan, od jutros su se pojavile nove nevolje – iz reaktora se podiže divovski oblak belog dima. Vlada velika zabrinutost šta je u njemu i da li je radioaktivan.

Na reaktoru broj 4, koji u vreme zemljotresa bio u remontu, a u koji su odlagane istrošene uranijumske šipke javlaju se neshvatljivi problemi – nakon dva požara, vrlo je verovatno da iz njega u okruženje takođe curi radijacija.

Skoro 300.000 ljudi je evakuisano iz zabranjene zone od 20 km u prečniku, dok je stanovništvu između 20 i 30 km od elektrane naloženo da ne napuštaju domove. U međuvremenu, nije nemoguće da radioaktivni oblak stigne i do 250 km udaljenog Tokija, a možda i mnogo dalje.

Strah od radijacije širi se Azijom, ali za sada je ugrožena samo oblast oko Fukušime. Iz sata u sat, Japan se suočava sa novim izazovima, neprekidno na ivici masovnog uništenja.

ZAŠTO JE NASTALA NUKLEARNA HAVARIJA?

Nad reaktorima u Fukušimi neprekidno visi bojazan od najgoreg – šta će se desiti ako se, zbog sve većeg pritiska, neki od reaktora otvori i u okolni prostor izađe radijacija. Kako bi se to sprečilo, operateri na devastiranoj elektrani koriste neverovatnu kombinaciju inženjerske domišljatosti i brzine u donošenju odluka. A sve sa ciljem da se – reaktori ohlade.

Zašto je hlađenje tako važno pitanje pri gašenju reaktora kakav je Fukušima 1?

Da bi se to razumelo, važno je znati kako inače, u osnovnim crtama, funkcioniše jedna nuklearna elektrana. Naime, tokom redovnog ciklusa u reaktoru, električna struja se dobija iz uranijumskih tableta u kojima se nalazi izotop U238, koji se dobija obogaćivanjem uranijuma.

Fisijom ovog uranijumskog goriva neprekidno se oslobađa ogromna energija koja greje vodenu paru u sekundarnom ciklusu. Ova para se koristi za pokretanje turbina elektrane koje zatim, kao i svaki generator, proizvode struju.

Međutim, u samom reaktoru, u koji ulazi voda iz primarnog ciklusa, neprekidno se u procesu fisije oslobađaju “vreli” fisioni fragmenti. Oni imaju presudnu ulogu u kontrolisanoj lančanoj reakciji, jer su na visokoj temperaturi brzi i obezbeđuju dalje cepanje uranijuma.

Nakon gašenja, ovi radioaktivni fragmenti ostaju zarobljeni u reaktoru sa ogromnom temperaturom. U sudarima, ako su dovoljno vreli, mogu da postanu više nego nezgodni.

Zato se moraju ohladiti ili nekako ispustiti, inače se spontano pokreće lančana reakcija, te dolazi do takozvanog “topljenja jezgra” kakvo se prethodno dogodilo u Černobilju ili na Ostrvu Tri milje.

U elektrani Fukušima, nakon zemljotresa, isključeni su reaktori, ali pošto je nestalo električno napajanje, sistemi za hlađenje nisu proradili.

Alternativni izvor energije, dizel agreati stradali su u cunamiju. Zbog toga je na četiti reaktora i dalje previsoka temperatura. Ona prirodno jedva da opada.

Uskoro i voda počinje da ključa, mada ne bi smela. Iz vode se, na tolikoj temperaturi, oslobađa vodonik koji se nagomilava u primarnom krugu. Zbog toga operateri donose odluku da ga izvedu napolje, ali u kontaktu sa kiseonikom nastaje praskavi gas, koji je izazvao eksplozije prethodnih dana.

Više svežih detalja i jasnih objašnjenja možete naći na sajtu nedeljnika VREME.


Objavile: Male novine | 18. 03. 2011.

Posaljite komentar


8 − six =