Tijana Spasić: DUHOVI U DUHU VREMENA

Dubravka Ugrešić
KUĆNI DUHOVI
Kreativni centar, 2010
Crtež: Dušan Petričić

Kreativni centar nedavno je objavio reizdanje knjige “Kućni duhovi” Dubravke Ugrešić, sa vizuelnim i tekstualnim inovacijama u odnosu na originalno izdanje iz 1988. godine. Najznačajnija novina su svakako ilustracije Dušana Petričića, koje knjizi daju vedru i blaženo neozbiljnu atmosferu dečije literature iz sedamdesetih i osamdesetih.

“Duška Petričića i mene spojile su nevidljive žice, elektronska pošta. I šta bi drugo jedna spisateljica i jedan ilustrator kada se sretnu, nego da odmah smisle neki zajednički projekat”, piše autorka u blurbu na poleđini knjige.

Pored toga što je osvežen vizuelno, tekst je prebačen na ekavicu i donekle adaptiran, a kao lektorka i prevoditeljka potpisana je Violeta Babić. Iako bi se moglo raspravljati o potrebi za takvim rešenjem (da li je problem u deci koja ne bi razumela tekst, ili roditeljima koji ne kupuju knjige na ijekavici), sam posao je bez sumnje urađen korektno i pažljivo.

“Kućni duhovi” nude uvid u drugu stranu književnih interesovanja Dubravke Ugrešić, koja je poslednjih decenija poznata po romanima i esejima sa snažnim društvenim angažmanom ili feminističkom problematikom. Manje je poznato da je ova autorka karijeru započela upravo knjigama za decu, od kojih su “Kućni duhovi” treća po redu – posle romana “Mali plamen” (1971) i “Filip i Srećica” (1976).

Zapisi o kućnim duhovima složeni su po azbučnom redu, a njihova struktura je uvek ista: autorka najpre opiše određenog duha, a potom daje primer kako je dotični uznemirio, preplašio ili zbunio nekog od komšija. Poslednji pasus najčešće donosi neki preokret, dosetku ili momenat apsurda, koji garantuju uživanje i starijim čitaocima.

Poigravajući se shvatanjem da je verovanje u natprirodna bića nešto što pripada prošlim vremenima, Dubravka Ugrešić u uvodu piše: “O kućnim duhovima, u poređenju sa drugim mitskim bićima, najmanje se zna. Danas ljudi smatraju da su sirene, patuljci, veštice, vampiri, vile, jednorozi, kućni duhovi i mnoga druga zanimljiva bića samo plod ljudske mašte, pa o tome više i ne brinu brigu. A ja o tome mislim ovo: promenile su se kuće, način stanovanja, život ljudi, pa su se tome prilagodili i plodovi ljudske mašte”.

Podatke o kućnim duhovima, kako kaže, sakupila je posmatrajući svoje tadašnje zagrebačke komšije. Pišući o raznim nestašnim, smušenim a ponekad i zlobnim kućnim duhovima maštovitih i zabavnih imena kao što su Bebreb, Jojmon, Pušpuš, Tikalili ili Šuršub, Dubravka Ugrešić zapravo opisuje svoje prave junake: Milomira Ugreška, Bubu Bolfek, gospođu Cuculić, Božicu Cvek (Šteficinu rođaku?) i druge neuredne, zaboravne, trapave, škrte, romantične, usamljene ili uplašene stanare jedne obične gradske petospratnice.

Tijana Spasić, rođena 1977. u Beogradu, gde je završila Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu. Pisala književnu kritiku za Danas, bavila se novinarstvom u Blicu i e-novinama, saradnica je raznih književnih časopisa. Od 2010. uređuje Gradsku knjižnicu, književni program Kulturnog centra “Grad” u Beogradu, u okviru kog je objavljena zbirka priča autora iz regiona “Gradske priče“. Prevodi sa engleskog jezika i radi kao lektor. Od decembra 2010. je jedan od dva redovna kritičara Malih novina.


Objavile: Male novine | 26. 05. 2011.

Posaljite komentar


9 + = seventeen