Bojan Samson: ŽEĐ


Kroz glasove brokerke na berzi, ispovjednika, turbo-folkera, ratnog veterana, kokete, dva političara oštećeog sluha i pisca koji je ostao bez obećane nagrade, mladi novosadski pesnik Bojan Samson ispituje gde je granica u kojoj žeđ prerasta u bol. I u čemu se rađa blues.

Samuraj

(izvodi pisac koji je ostao bez obećane nagrade)

Hiljadu puta
mogu lupiti šakom o stol
kao mačem
Razvaliti svojim glasom
zidove i stene,
pa opet srkati gorčinu
zapenjenim ustima
Uvek je svuda
po meni, monaška krv,
nikada u meni

Pokušavam dohvatiti
nostalgiju
utihnulog haiku pesnika,
i pogled
kojim posmatra
procvalu trešnju, prekrivenu
belim pupoljcima


Žeđ

(izvodi brokerka na berzi)

Ponekad, vreme kojim plovim,
postaje Amazon
Neukrotivi Amazon
Uživati u beskrajnom nizu ljudi,
u talasima doživljaja,
ne razmišljajući pri tome
o podvlačenju crte, pravljenju računa…
To je poklon koji ne primećujem
u gomili drugih,
šarenih
Osporavanje toka vremena
suviše bitnim trenucima, rokovima,
ostvarenim dobicima,
gubicima,
sliči stenjanju žednog
koji do grla stoji u vodi

Jednoga dana, žeđ
u bol će prerasti


Škorpion

(izvodi ratni veteran)

Kao stopala koja žele
da me zgnječe,
tako mi oblaci ponekad izgledaju
Ipak, to me ne plaši mnogo
Moja bodlja je uvek
spremna, teskobom naoštrena
Ako voliš da ćutiš, da
se ne pomeraš naglo, ako
nemaš iluziju,
ali ni strah, tada bismo mogli
biti dobri prijatelji
Zašto iz mene uvek očekuješ
neki glas, neku reč
objašnjenja, reč pomirenja?
Veruj, uzalud je sve to!
Kada se umori pustinjski vetar
i razbeže se utvare,
shvatićeš moju nemost
Vlastiti otrov
mene je paralisao


Razdor

(izvodi pevač turbo-folk muzike)

Odeven u bleštavu haljinu,
nacereni pajac  Poljubac pun praznine
u jazbini bezumlja zaboravljen,
poželeo da se ne
probudim

Jutro pozdravlja mamurnog
vuka  Divlje mi rane oživi surovo sunce
Autostopom putovati  Ništa se
ne podrazumeva
ZaurlaTI


Orlovo pero

(izvode dva političara oštećenog sluha)

Zamire li to plamsaj
glasa kojim dozivaš ponos
da obrise tvoga postojanja ocrta?
Slobodu moju još uvek merim širinom
prerije kojom jašem i snagom
suđenog mi pokliča

A onda, da li si, orlovo pero, i ti
uteha tek, za napuštene?
Boje na otežalim
licima razbuktaće sokove
ućutale braće

I da li sam ja ta reč,
reč od koje krv
stampedo bizona postaje?
Sveta lula ne sme biti
bajka tek, kojom
uspavljujemo našu decu

Ili šarena tatuaža na ramenu?

U žrtvenoj vatri nazirem:
između neba i zemlje
dim je most samo


Zimski san

(izvodi ispovjednik)

Progledati kroz nebodere što
kao bijele čaplje stoje na
vjetru, u zimskom snu… Poslije
skrivene mećave ubrizgaću Las Vegas
u zaleđena koljena, potražiću
polovicu Blasfemične Lubenice…
I to sjeme buđenja u njoj, zauvijek
sjeme! Prepuštene oštrici nepodmitljivog
dodira, miruju čaplje bijele

Leškareći u njenom krilu, pozdravljam
Lilit. I Evu, naravno… Kako je
nasmijan Snješko pod vjetropirnim
prstima! Kao snijeg pregažena, tragovima
koji zasljepljuju prošarana, misao
kopni. Dodir je pahuljica,
vjesnik koji pristiže sa porukom
iz dijamantnog svoda…
Taj vjesnik nam opet izmiče


E X I T  2005

(izvodi heroinski zavisnik)

Zaista, ja ne pokrećem akciju,
i nisam njen gospodar
Ona pokreće mene
I čini me listom
zelenog, čvornovatog hrasta
Taj list nosi svest
o svome poreklu – čak i onda
kada ploveći vazduhom
pada na tlo
Svedočeći o hiru svemira,
o bleštavom treptaju
prognanom u sadašnjost

Tražiti zadovoljstvo
u fluidnosti slučajnog susreta,
meni je sada cilj


Superblues

(izvodi koketa)

I zveket lanaca može
stvarati ritam
Slutim, postoji nešto više od zvuka
Jer, daleki su sada
svi ti demoni… Nestvarni

Iščezla je samodovoljnost
tuge, a slepilo koraka opet je
samo perla u ogrlici
Zar sve to zbog uzdaha iskona?
Magičan je blues

Da ga nadživim zove me on,
taj zavodljivi treptaj!
A mogu li to, za svoj gušt svirati?
Kao ptica Feniks, u
bezbrižnosti rađa se blues

Bojan Samson, pesnik, rođen je 1978. u Osijeku, a književnost diplomirao u Novom Sadu. Više godina bio angažovan Centru za novu književnost NEOLIT, a od 2005. u Kulturnom centru Novog Sada vodi ciklus promocija Otvorena vrata. Objavio pesničku zbirku Superblues (Matica srpska, 2007), a jedan je od koautora Zbornika nove novosadske poezije Nešto je u igri (2008). Objavljivao prozu, poeziju i književnu kritiku u domaćoj periodici i na Internetu, a prevođen je i na rumunski jezik. Povremeno piše tekstove za rock bendove, učestvovao u poetsko-performativnim grupama, a danas izvodi poeziju uz gitarsku pratnju Nenada Patkovića (Šinobusi). Autor je Malih novina od marta 2010.


Objavile: Male novine | 11. 03. 2010.

Posaljite komentar


six + 3 =