Ivan Umeljić: KAKO DOLAZI PROLEĆE?

Šta ako proleće ne dođe ove godine? Mada je samo opšte mesto u fantastičkoj književnosti, to pitanje nije nimalo naivno – kad sneg i hladnoća neumorno traju i u martu, zašto se biljke jednostavno ne smrznu, odustanu od cvetanja ili ispadnu iz sistema, kao recimo naše lokalne samouprave. U potrazi za odgovorima, filozof Ivan Umeljić otkriva tajne trikove čudesnog sveta cvetova

Kafe u botaničkoj bašti predstavlja izvrsno mesto na kome bi se provelo hladno martovsko popodne. Iz toplog ambijenta, uz šolju takođe toplog čaja, možete posmatrati razvoj ranih prolećnih cvetova i njihove oprašivače. Na koji način oni uspevaju da izađu na kraj sa prolećnim mrazevima lišeni toplote za kojom tako žudimo u ovo doba godine?

Poznato je da cvetovi na različite načine mogu podići sopstvenu temperaturu što će im koristiti tokom razvoja. Ova osobina pokazala se i kao dodatni podstrek za oprašivače da posete cvetove, baš kao što je šolja toplog čaja dodatni motiv da se poseti topao kafe.

Osobina cvetova da proizvode toplotu javila se rano tokom evolucije skrivenosemenica, a neke biljke pokazuju impresivnu sposobnost da podignu telesnu temperaturu čak do 35ºC iznad temperature spoljašnjeg okruženja. Ipak, cvetovi koji „aktivno“ proizvode toplotu relativno su retki. Većina biljaka povodi se za „pasivnijim“ metodom, apsorbujući sunčeve zrake koje pretvara u toplotu.

Šta je heliotropizam, a šta epidermalna ćelija?

Naročito korisno svojstvo nekih cvetova jeste heliotropizam, gde cvet neprekidno prati sunce. Iako su brojni cvetovi heliotropični (recimo suncokreti), ova osobina je posebno izražena kod cvetova na Arktiku, pa se još i naziva arktičko prilagođavanje. Zahvaljujući njoj cvetovi na krajnjem severu planete mogu maksimalno da iskoriste retke zrake ponoćnog sunca. Ova osobina omogućava arktičkom maku (Papaver radiactum) da tokom polovine svog života održava telesnu temperaturu za 6ºC iznad temperature okruženja, čime se za 25 odsto povećava broj dana aktivnog razvoja. Ukoliko se cvet veštački spreči da „prati“ sunce, skratiće se razvojni period, što će negativno uticati na kvantitet i kvalitet semena.

Još jedan činilac omogućava arktičkom maku da opstane u surovom životnom okruženju – epidermalne ćelije na laticama. Smatra se da ove sićušne strukture „pomažu“ da se svetlost fokusira na ćelije biljaka čime se one dodatno zagrevaju. Kupaste ćelije na laticama veoma su raširena pojava u biljnom svetu – procenjuje se da ih poseduje čak oko 80 odsto cvetnica – i javljaju se u nekoliko sasvim različitih oblika. Njihov uticaj na zagrevanje cvetova predmet je brojnih istraživanja sprovedenih u poslednje vreme, a Komba (Comba) i saradnici su 2000. godine utvrdili da su cvetovi sa kupastim ćelijama znatno topliji od cvetova sa glatkim laticama.

Arktički mak (Papaver radiactum)

Naročito korisno svojstvo nekih cvetova jeste heliotropizam, gde cvet neprekidno prati sunce. Zahvaljujući njoj cvetovi na krajnjem severu planete mogu maksimalno da iskoriste retke zrake ponoćnog sunca. Ova osobina omogućava arktičkom maku (Papaver radiactum) da tokom polovine svog života održava telesnu temperaturu za 6ºC iznad temperature okruženja, čime se za 25 odsto povećava broj dana aktivnog razvoja

Kod nekih vrsta cvetova koje se javljaju u više različitih boja, utvrđena je razlika u temperaturi. Arktički mak javlja se u dve varijante, sa belim i žutim cvetovima. Žuti mak ima nešto višu temperaturu od belog, jer bela boja ne apsorbuje svetlost, dok žuta apsorbuje nešto sunčevih zraka što se pretvara u toplotu. U principu, mada to ne važi baš uvek, tamniji cvetovi su topliji od svetlijih.

Boja može uticati na temperaturu, ali postoji i povratan uticaj temperature na boju. Sunčevi zraci koje biljke apsorbuju konvertuju se u toplotu, što može uticati na stvaranje pigmenata i promenu boje. I hladnoća utiče na boju cvetova. Petunija u periodima umereno hladnog vremena povećava proizvodnju pigmenta anticijanina koji je odgovoran za boju cvetova i plodova biljaka. Inače, biljke proizvode anticijanin kao odgovor na mnoge stresne podsticaje iz okruženja.

Energetska nagrada

U tropskim šumama, mnoge vrste insekata provode svoje vreme u „odajama“ cvetova koji aktivno proizvode toplotu. Biljka Philodendron solimoesense proizvodi toplotu tokom noći i predstavlja sklonište za bube Cyclocephala colasi, koje, povratno, obavljaju oprašivanje. Tu se tokom noći i jednog dela dana hrane i razmnožavaju da bi zatim otišle do drugog cveta

U tropskim šumama, mnoge vrste insekata provode svoje vreme u „odajama“ cvetova koji aktivno proizvode toplotu. Biljka Philodendron solimoesense proizvodi toplotu tokom noći i predstavlja sklonište za bube Cyclocephala colasi, koje, povratno, obavljaju oprašivanje. Tu se tokom noći i jednog dela dana hrane i razmnožavaju da bi zatim otišle do drugog cveta

Glavni oprašivači, pčele, poseduju spektakularnu sposobnost termoregulacije i u stanju su da podignu sopstvenu temperaturu za 30ºC iznad temperature okruženja. Da bi bile u stanju da lete njima je neophodna telesna temperatura od 30ºC, koju dostižu podrhtavanjem mišića za letenje, trošeći pritom veliku količinu energije. Imajući sve ovo u vidu, za njih bi bila dobra strategija da iz nekog spoljašnjeg izvora priušte sebi toplotu. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog koga su topliji cvetovi znatno privlačniji oprašivačima.

Cvetovi koji aktivno proizvode toplotu pružaju insektima direktnu naknadu u vidu energije. Tako recimo, biljka Philodendron solimoesense koja uspeva u Francuskoj Gvajani aktivno proizvodi toplotu tokom noći, pa temperatura cveta za 3,4-5,0 ºC prevazilazi temperaturu okruženja. S obzirom da je bubama Cyclocephala colasi toplota neophodna za obavljanje uobičajenih aktivnosti, ukoliko tokom noći ostanu u cvetu utrošiće duplo manje energije nego kada bi noć provele na otvorenom.

Cvetovi koji akumuliraju toplotu na pasivniji način takođe koriste svoju telesnu temperaturu za privlačenje oprašivača. Neke vrste irisa, čiji su cvetovi veoma tamne boje, preko dana akumuliraju toplotu, tako da je noću njihova temperatura za 2,5-5,0ºC viša od spoljašnje temperature. Muške solitarne pčele provode noć u cvetovima koristeći toplotu koji ovi emituju da bi ujutru ranije krenule na izletanje; pčele koje su noć provele na „hladnijem mestu“ kasnije počinju sa izletanjem.

Ovi primeri pokazuje da insekti koriste toplije cvetove kao „skloništa“, mada se događa i da tokom sakupljanja nektara svraćaju na određene cvetove kako bi se opskrbili toplotom. Socijalne pčele, intelektualci u svetu insekata, poseduju izvanredne saznajne sposobnosti. Ipak, na koji način one uspevaju da izaberu toplije cvetove i prepoznaju sa velike udaljenosti signale koje oni emituju?

Nedavno je sproveden eksperiment sa dve vrste veštačkih cvetova, ružičaste i purpurne boje. Obe vrste sadržavale su podjednaku količinu nektara, s tim što su purpurni cvetovi bili „topliji“ za 8ºC. Pčele su „uspevale“ da razlikuju cvetove po toploti, i bile su sklonije posećivanju purpurnih cvetova. Ovo istraživanje pokazalo je da insekti mogu koristiti boju cveta kao signal na osnovu kojeg će razlikovati cvetove prema temperaturi, odnosno odbaciti „hladnije“ i prihvatiti one „toplije“.

Cvetovi su „smislili“ brojne trikove kako bi „zadovoljili“ potrebe oprašivača. Zagrevanje je jedna u nizu evolutivnih strategija kojima su se biljke priklonile kako bi privukle oprašivače koji, povratno, identifikuju toplije cvetove, posećuju ih i, uz odgovarajuću „energrtsku naknadu“, obavljaju oprašivanje.

Ivan Umeljić, filozof, rođen 1977. godine u Kragujevcu. Polje interesovanja: istorija ideja, filozofija nauke, politička filozofija i filozofija religije. Radio kao profesor filozofije i logike u XIV beogradskoj gimnaziji. Trenutno predaje u ETŠ Nikola Tesla i Sportskoj gimnaziji u Beogradu. Osnivač i glavni i odgovorni urednik ilustrovanog časopisa za pčelarsku kulturu Pčelarski žurnal. Uredio Enciklopediju pčelarstva. Povremeno piše za nedeljnik Vreme. Živi i radi u Beogradu.


Objavile: Male novine | 13. 03. 2010.

Jedan komentar
Posaljite komentar »

  1. Izuzetna tema i još bolji tekst.Medjusobno pomaganje i prilagodjavanje oprašivača i cvetova fascinira!

Posaljite komentar


eight − 1 =