Nikola Živanović: NACRTI BOGA

“Na kraju dana činilo mu se da Bog ostavlja previše nacrta”, kaže jedan od kritike i književne scene  vrlo zapažen pesnik mlađe generacije, Nikola Živanović, u poeziji koju od Astapova do carstva senki, “na povetarcu i suncu”, proganjaju planovi stvaranja

Nikola Živanović

PET PESAMA IZ ZBIRKE “ASTAPOVO”

SUNCE

Žitna polja su kriva
Za naše religiozne zablude.
Ispod svih priča o budućem raju,
O besmrtnosti duše stoji vera
Da je zagrobni život samo početak
Još jednog ovozemaljskog,
Na povetarcu i suncu.


Anatomical lecture theatre at the University of Leiden

ASTAPOVO

Neću uzalud uzimati imena Tvojega. Neću biti skrušen.
Znam Tvoju beskrajnu milost i da opraštaš lako,
A ipak ću umreti tiho i bez duše,
Po nauci, prosto, zauvek, tek tako.

Ti si bio moj zanos i moja snaga,
Moja blistava misao i moje nadahnuće…
Zar da mi budeš nemoć? Kao lopov, bez traga,
Pobeći ću po noći na zadnja vrata kuće.


Rembrant CAS ANATOMIJE DOKTORA TULPA

ANATEMA

Ako već nema novog života,
Nek bar u carstvo senki ne siđem kao čovek;
Nek među mrtve stupim kao mačka ili pacov;
Pa ako me neki poznanik sretne i poviče:
„Otkuda ti ovde, kakav ti beše život?”
Da zamaučem, da zaskičim.


Feyen-Perrin The Anatomy Lesson of Doctor Velpeau (1795-1867)

BENOVE ETIDE

Posle je ljude viđao
I izvan mrtvačnice,
Onako kako ih je malopre sastavio.
Kosti na istim mestima,
Iste spletove mišića.

Nije bilo tajni rođenja,
Ni detinjstva, ni razvoja.
Ljudi su silazili dovršeni
Sa stolova za seciranje.

Na kraju dana činilo mu se
Da Bog ostavlja previše nacrta,
Previše planova stvaranja,
Ostataka, fragmenata, beležaka,
Tih izdajničkih uvida.

Nije mogao da govori o muzici,
Nokturna nije mogao da obrazloži;
Klavijatura mu je poslužila
Kao podloga za seciranje
Šopenove ruke,
Njegovih tankih prstiju.
Kada je počinjao, ležali su
Na e, fis, gis, h, c.

Tražio je nove perspektive
Neispitana anatomska rešenja
Nepredviđena u šestom danu stvaranja
(zato je Šopen u Englesku
Putovao sa tri klavira,
Pleyel, Erard, Broadwood);

I Šopen izlazi iz mrtvačnice,
Potamneo od umora i blizine smrti.
Tih, jedva primetan, gotovo senka,
Ne baš govorljiv, slab ljubavnik;
Sastavljen iz nekog drugog razloga,
Iz artističkog ubeđenja;
Benovom malom rukom.


Steven van Calcar from Andreas Vesalius "De Humani Corporis Fabrica", 1543

SPOMENIK VOJISLAVU ILIĆU

Niču sa svih strana po kalemegdanskom parku
Biste akademika, pesnika i profesora prava,
Jedna odmah kraj staze, a druga u šumarku,
Neke još uvek torzoi, postolja bez glava.

Strpljive i strašne u miru i samoći,
Nepokretne, samo znak jedna drugoj šalju,
Raspoređuju se po crnim i belim poljima noći,
Drže u šahu spomenik crnom kralju.

Nikola Živanović rođen je 1979. Objavio je knjige pesama Aleja Časovnika (1998, sa Aleksandrom Šarancem), Narcisove ljubavne pesme (1999) i Astapovo (2009). Pesme su mu prevođene na više jezika i zastupljene u više antologija. Osim pesama piše i eseje i književnu kritiku. Prevodi sa engleskog. Urednik je izdavačke kuće Koraci.


Objavile: Male novine | 7. 04. 2010.

9 komentara
Posaljite komentar »

  1. Meni se posebno svidja Astapovo… da ne znam ko je napisao, pomislio bih da je meni nepoznat prevod Jesenjina…
    Vojislav Ilic je moj idol jos iz srednje skole pa mi se naravno i “Spomenik Vojislavu Ilicu” odmah dopao… Ipak je Nikola majstor rime…
    Nego, tematski, nisam ljubitelj razmisljanja o smrti, bar ne kad citam tudju poeziju…
    Uostalom, ovde treba da stoje hvalospevi a ne kritike… Nikola! ako budes dolazio u Vankuver organizovat’ cu ti vece poezije… voleo bih da cujem tvoje pesme kako ih ti recitujes…

  2. Pet pesama Nikole Živanovića potvrđuju misao Dušana Matića da je “poezija neprekidna svežina sveta”. Pevati iz “artističkog ubeđenja” o smrti, je nov pristup ovoj temi, retko obrađivan u književnosti.

  3. prelepe, neobične i jako upečatljive pesme.

  4. Teska pesnicka misao, zapitanost i osecanje, sve uokvireno laganim jezikom koji vodi do iskonskog i bitnog…NIkolina postavljena pitanja, slike koje kaci na zid svog citaoca, reci kojima kao nemarnim pokretima kistom postize mnogo- njegova poezija svojim starim sjajem a novom i zivom mislju probudi pesnika i u citaocu, dete u slikaru, pitanja u vremenu i svetlosti. Hvala na fascnantnom stvaranju.

  5. Benove etide su naročito bitna pesma jer govori o sutini umetnosti. Onaj ko je naslovio ciklus je to dobro primetio…

  6. Nikola je jedan od najboljih mladih pesnika. Pripada grupi izuzetnih, mladih kragujevačkih stvaralaca – pomenimo ih: Aleksandar Šaranac, Marko Vuković, Marija Rakić – Šaranac, Jasna Stefanović…Knjigu ASTAPOVO mi je poklonio u Akademiji 28. i hvala mu. Vratim joj se često da uživam, pogotovo u rimovanim pesmama. Za ovu priliku izdvajam pesmu BEOGRAD.

  7. Astapovo je insulin posrnuloj srpskoj poeziji.Samo hrabri, daroviti i vesti, neguju vrhunsku rimu.Medju mladima prava su retkost. Nikola svojim talentom i umecem pravi most izmedju nedorecene proslosti i izopacene sadasnjosti.Pesnik koji se morao pojaviti. Po mom licnom ukusu i sudu, svojom poetikom sebe namece kao jednog od najboljih nasih poeta danas.

  8. POSLE ĆITANJA ”A S T R A P O V A”.
    NIKOLA ŽIVANOVIĆ je rodjeni pesnik. Samosvestan, svoj i dubokog doživljaja i senzibiliteta. Njegova emocija u pesmi je zvučna, ona titra i traje u sluhu, ako se istinski oseti i doživi, mislim dugo traje, i onda kada se ne čita. Ostaje kao tajni otkriveni znak.. Verujem da će se ozbiljni kritičari ubuduće teško nositi u svojim tumačenjima, (Ne verujem da je Nikoli do toga posebno stalo), obzirom na površnost istih tumača, kritičara, teoretičara itd.
    Veoma mi je drago da sam Nikolu Živanovića otkrila u prijateljstvu preko FB. Podržavam njegovu ideju u vezi pisanja romana ”SEOBE” treća knjiga.
    PS. Nisam neki veliki ”ljubitelj” novije srpske poezije. Druga interesovanja su mi na pameti. Imam neke svoje pesnike, svakako. Možda svedeno na tri pesnika, MISLIM DA JE I TO PREVIŠE. Branua Petrović , Vasko Popa i izvanredna Mirjana Stefanovič, (Navedenom Mirjanom S. se niko od naših vajnih teoretičara NIKADA nije ozbiljno pozabavio). (Možda uz njih i Tanja Kragujević, posbnog, vanvremenskog izraza i emocije).
    (Ovde svakako ne želim da spominjem CRNJANSKOG, DISA, NASTASIJEVIĆA, UJEVIĆA , TODORA MANOJLOVIĆA, RASTKA). REČ JE O PESNICIMA MODERNOG SENZIBILITETA U OVOM VREMENU. DANAS I OVDE. … VERA B.U.

  9. Super.

Posaljite komentar


− 1 = seven