Planeta: DA LI JE ZEMLJA SUPERORGANIZAM?

Prema takozvanoj Geja hipotezi, koja je kao teorija prilično kontroverzna i istovremeno uzbudljiva, planeta Zemlja sa svojim okeanima, atmosferom i živim svetom neprekidno evoluira kao jedan gigantski živi organizam. Ako je ova hipoteza tačna, ljudi se onda i ne razlikuju puno od vaški ili virusa koji su naselili planetarni organizam i razboleli ga.

Slobodan Bubnjević

SVET BELIH RADA

Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči, od verovatno povezane, ali pola milenijuma poznije i bitno razvijenije neolitske kulture, zapazićete kako su vinčanske figure žena vitkije i sa skladnijim stasom. Naučnici bi rekli da je to otud što se uz razvoj trgovine promenio ideal lepote, pa tako i predstave u praistorijskim kultovima plodnosti, iz kojih će kasnije izrasti čitava mreža religijskih verovanja u Veliku, Trojnu ili Belu boginju Zemlje.

Tako će se boginja Geja kroz milenijume menjati, od svojih velikih oblika u kamenom dobu do mršavih nožica helenističkih boginja, prateći izmene samog sveta i tehnološki napredak ljudi koji će je sa vekovima sve manje i ređe obožavati, uprkos tome što će ona postajati sve tanja i privlačnija.

BOGINJA: Vilendorfksa Venera

No, kako Geja izgleda danas, kad je od svevideće titanke koja upravlja silama planete za većinu ljudi postala samo slovo u arheološkom leksikonu? Ako nastavimo niz i uporedimo je sa stanjem njenog astronomskog predloška na početku XXI veka, Geju nećemo zateći samo slomljenu i izbledelu od anoreksije, već ozbiljno otrovanu i zaraženu svakojakim infekcijama, praćenih hroničnim visokim pritiskom, malim kapacitetom pluća i vodom koja nadolazi.

Lekarski termometar pokazuje da joj je temperatura već nekoliko decenija ozbiljno povišena. I da još uvek raste. Uskoro se može očekivati da pređe onu granicu kad će dobiti žestoke napade groznice i pokrenuti termoregulacionu povratnu spregu, u pokušaju da se izbori sa tumorom koji je uništava.

Zbog sagorevanjem fosilnih goriva u industriji i pri proizvodnji energije, tokom poslednja dva veka se za 30 odsto povećala emisija ugljen-dioksida i drugih “gasova staklene bašte”.  U inače prirodnom procesu grejanja planete, Zemljina atmosfera je zbog više CO2 počela da zadržava više dugotalasnog Sunčevog zračenja, što je podiglo srednju temperaturu planete. Prema rezultatima objavljenim u Četvrtom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), srednja globalna temperatura je od 1900. porasla za 0,6 stepeni Celzijusa, a ako se ništa ne učini, do 2100. mogla bi da poraste između 1,4 i 5,8 stepeni.

KLIMATSKE PROMENE: Posledice rasta globalne temperature

Posledice takvog rasta globalne temperature prete da ugroze prirodno okruženje i dosadašnji način života, dok bi se nivo mora mogao podići čak i za sedam metara. Prognoze uglavnom kažu da će uprkos planiranim smanjenjima CO2 do 2020. godine nivo mora nastaviti da raste, a srednja globalna temperatura će verovatno preći povećanje od dva stepena Celzijusa do kraja veka, što znači katastrofalne poremećaje klime na planeti.

Jedno od najzanimljivijih, a možda i najmanje antropocentričnih viđenja predviđa da poremećaj kao globalno zagrevanje ne može da uništi planetu, ali će na njoj uspostaviti jednu novu ravnotežu. Međutim, čovek bi mogao biti kolateralna šteta u tom odgovoru na spoljne uslove kojim bi se džinovski organizam planete zaštitio (što se, inače, naziva homeostaza).

Ovaj koncept se zasniva na takozvanoj Geja hipotezi, prilično kontroverznoj i istovremeno uzbudljivoj teoriji o Zemlji koja kao celina, sa svojim okeanima, atmosferom i živim svetom neprekidno evoluira kao jedan gigantski organizam.

Ideja potiče još iz XVIII veka, a javljala se i u SF literaturi kao motiv o Zemlji kao živom biću. Moderni koncept Zemlje kao superorganizma osmislio je 1972. godine engleski hemičar Džejms Lavlok, zaključivši da se planeta nalazi u dinamičkoj ravnoteži i da sama sebe reguliše.

GEJA HIPOTEZA: Lavlokov svet belih rada

Nazivu Geja hipoteza navodno je kumovao Lavlokov prvi komšija, romanopisac Vilijam Golding, slavni autor Gospodara muva. Početkom osamdesetih godina, Lavlok je svoj koncept pokušao da dokaže računarskom simulacijom koja je poznata kao Svet belih rada (Daisyworld), model u kome planetu prekrivaju bele i crne rade koje odbijaju i upijaju Sunčevu toplotu, grejući i hladeći planetu sa promenom svog brojnog stanja.

To gotovo sasvim liči na ono što doživljavaju kolonije bakterija u ljudskom telu ili rojevi pčela u košnici, koji kao celina predstavljaju superorganizam. U suštini, superorganizme možemo istovremeno da vidimo u nama, ali i oko nas – u ponašanju planete ili celog Sunčevog sistema.

Ako je Geja hipoteza tačna, ljudi se onda i ne razlikuju puno od vaški koje su naselile planetarni organizam i nanele mu priličnu štetu. Mogu li ljudi ipak nešto učiniti za njega pre nego što ih on sam otrese?

DAN PLANETE ZEMLJE. Ovaj ekološki praznik je prvi put obeležen 22. aprila 1970. godine u SAD, u prvoj većoj erupciji brige za životnu sredinu. Tog dana je, sa željom da zaštiti planetu, na ulice izašlo više od 20 miliona Amerikanaca, što je bio prvi masovni i javni zahtev da se obrati pažnja na ekologiju. Mnogi ekolozi smatraju da je taj događaj bio prekretnica u istoriji oblikovanja ekološke svesti.

Skup su ekolozi pažljivo pripremali punih godinu dana, na inicijativu američkog senatora Gejlorda Nelsona i borca za zaštitu životne sredine Denisa Hajesa. Datum je izabran zbog višestrukog značenja, pošto je 22. april dan rođenja čak trojice poznatih ekologa: glumca Edija Alberta (1906–2005), prirodnjaka Džona Mjuira (1838–1914) i agronoma Julijusa Mortona (1832–1902).

Zanimljivo je da su se obeležavanju Dana planete protivile konzervativne snage u SAD, a ekolozi su optuživani za saradnju sa Sovjetskim Savezom. Igrom slučaja, 22. april je rođendan tvorca oktobarske revolucije – Vladimira Iljiča Lenjina. Međutim, ovaj pokret je postajao sve popularniji, da bi od 1990. godine izašao iz američkih okvira i raširio se kao globalni fenomen. Danas je u njegovo pokretanje svake godine uključeno više hiljada ekoloških organizacija i više od 170 država.

Danas se Dan planete se generalno smatra za najvažniji globalni ekološki događaj. Kako procenjuje organizacija Earth Day Network, u njemu svake godine učestvuje više od pola milijarde ljudi, zbog čega ga nekad nazivaju “najmasovnijim građanskim praznikom na svetu”.

U svetu se, inače, obeležavaju i brojni drugi ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine (koji se obeležava 5. juna), ali nijedan nije po svojoj spontanosti i raznovrsnosti toliko u duhu same planete, budući da su svi ostali ekološki datumi izabrani po dogovoru raznih međudržavnih organizacija da označe nekakvo potpisivanje ili izglasavanje, dok je Dan planete, uslovno govoreći, jedna spontana manfiestacija planetarnih razmera.

Prema tekstu iz VREMENA NAUKE, broj 8

Slobodan Bubnjević, pisac, fizičar i novinar nedeljnika VREME, rođen 1978. u Rijeci, objavio je osam radio drama i zbirku priča “Perturbacije i druge nevolje” (2005). Njegova drama “Usud” osvojila je prvu nagradu na konkursu za najbolju originalnu radio-dramu Radio Beograda 2005. godine, priča “Napredak” prvu nagradu na konkursu Laza K. Lazarević za najbolju pripovetku na srpskom jeziku u 2007. godini, a priča “Baukov incident” treću nagradu na konkursu “Ulaznica” 2009. Uskoro će objaviti roman u 13 priča “Baukova mreža”. Od januara 2010. je autor-urednik Malih novina.


Objavile: Male novine | 22. 04. 2010.

Posaljite komentar


× 2 = ten