Bora 2011: TREBA LI KNJIŽEVNOSTI SRBIJA

Godinu dana nakon pitanja “Treba li Srbiji književnost?” u Vranje stižu neki odgovori iz celog regiona. Ovde se od 23. do 29. marta 2011. organizuje tradiconalna “Borina nedelja”, ali na sasvim novim osnovama, reklo bi se, življim nego prethodnih godina.

Prošle godine u Vranju, tradicionalna “Borina nedelja” organizovana je pod nazivom  ”Treba li Srbiji književnost?”. Bio je to slogan oko koga su se očevi srpske književnosti okupili u kući-muzeju Borislava Stankovića i ozbiljno diskutovali. Program je pratio niz sličnih post mortem manfestacija koje bi cinični posmatrač iz daljine mogao oceniti kao postapokaliptično svođenje računa za pokojnika koji je ostavio više dugova, nego imanja.

I mada su, kao i svaki put, festival i prateća nagrada ocenjeni elitnim i uspešnim, ispostavilo se da gradske vlasti nisu  zadovoljne  ni medijskim odjekom, ni aktuelnošću, a ni komemorativnim prizvukom “Borine nedelje”, koju grad četiri decenije organizuje u čast svog najpoznatijeg pisca.  Zato je već u aprilu 2010. grad Vranje doneo odluku da drugačije organizuje “Borinu nedelju”.

Osnovna ideja je bila da se “ova manifestacija vrati konceptu i vrednostima kakve je imala od osnivanja 1967. godine, pa do početka devedesetih godina dvadesetog veka”. Stvari, naravno, nije bilo tako lako reorganizovati, otvorio se sukob sa dotadašnjim organizatorima, mediji su se uključili, ali je na kraju, prevladao novi koncept.

U organizacioni savet su pozvani autori mlađe generacije i sve se preokrenulo – “Borina nedelja” se od 23. do 29. marta 2011. organizuje na sasvim novim osnovama, reklo bi se, življim nego prethodnih godina. Kako je rečeno u saopštenju novog’ starog festivala, “program je osmišljen tako da se publici u Vranju predstave aktuelni pisci raznih generacija iz Srbije i susednih zemalja. Bilo nam je važno da pozovemo autore koji pišu o temama koje smatramo bitnim za društvo u kome živimo, kao i da u književni program uključimo srednjoškolce iz Vranja i Vladičinog Hana”.

U “Borinoj nedelji” ove godine učestvovaće Svetislav Basara, Nenad Veličković, Mileta Prodanović, Mirjana Đurđević, Jasna Koteska, Saša Ilić, Nikola Gelevski, Enes Kurtović i Sreten Ugričić. U savetu festivala su Dejan Ilić, Ružica Marjanović i Zoran Najdić, a nagradu “Borisav Stanković” dodeliće žiri u sastavu: Vladimir Arsenić, Mirjana Đurđević, Tijana Spasić, Vesna Petric i Zoran Dimić. Vizuelni identitet festivala radi grupa “Škart”, koja će u okviru pratećeg programa premijerno u Srbiji predstaviti svoj projekat “Klackalište – poligon neravnoteže”, izveden na Bijenalu u Veneciji 2010.

Povodom nove “Borine nedelje” koja se u Vranju organizuje od od 23. do 29. marta 2011. više beogradskih medija objavljuje uzbudljive priloge učesnika u ovom programu. Za svoje čitaoce, “Male novine” donose neke od najzanimljivijih tekstova. Čitajte priloge Borinoj nedelji 2011!

Ko su učesnici u programu nove “Borine nedelje”?

Svetislаv Bаsаrа je romаnsijer, pripovedаč, esejistа. Njegova postmoderna književna mistifikacija Fama o biciklistima (1988) smatra se jednim od nezaobilaznih srpskih romana druge polovine 20. veka. Iz prvog perioda njegovog rada izdvaja se i kratki roman Napuklo ogledalo (1986). Uticajem literature na formiranje duha epohe bavio se u romanima Looney tunes (1997) i Sveta mast (1998), a izrazito satiričan pogled na srpsku istoriju daje u svojim novim delima: drami Nova stradija (2008) i romanu Početak bune protiv dahija (2010). Eseji su mu sabrani u knjizi Drvo istorije i drugi eseji (2009), a pripovetke u knjizi Izgubljen u samoposluzi (2008). Dobitnik je više srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, pored ostalih i NIN-ove nagrade za roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006).

Mirjana Ðurđević diplomirala je na Građevinskom fakultetu i dugo godina radila u urbanizmu. Sada predaje na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi i piše prozu. Objavila više stručnih knjiga i sledeće romane Čas anatomije na građevinskom fakultetu (2001); Treći sektor ili žena sama u tranziciji (2001, 2006, 2009); Ubistvo u Akademiji nauka (2002, 2007); Parking svetog Savatija (2003, 2008); Deda Rankove riblje teorije (2004); Aždajin osmeh (2004); Jacuzzi u liftu (2005); Prvi, drugi, treći čovek (2006, 2008); Čuvari svetinje (2007, 2008) i Čim preživim ovaj roman (2008, 2009). Dobitnica je regionalne književne nagrade “Meša Selimović”.

Nikola Gelevski direktor je izdavačke kuće “Templum”, te glavni i odgovorni urednik časopisa Margina. Do 2000. bio je i glavni i odgovorni uredni časopisa za strip Lift. Osnivač je udruženja “Kontrapunkt” i jedan od osnivača kulturnog centra “Točka”. Pisao je kolumne za Forum (1999-2001), Utrinski vesnik (2001-2009). Danas redovno piše za Globus. Objavio je knjige Светулки и мракови (прилог за една критика на медиумите) (2002), Контрапункт (принципи за една поинаква политика) (2004), Архитортура и гробализација (текстови за градот) (2010) i Скопски приказни од 2014 (2011). Dobio je nagradu “Borjan Tanevski” za najboljeg kolumnistu u 2007. godini.

Saša Ilić diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je koautorski projekat “Odisej” (sa Draganom Boškovićem; 1998), knjigu priča Predosećanje građanskog rata (2000) i romane Berlinsko okno (2005; francusko izdanje 2009) i Pad Kolumbije (2010). Priredio je zajedničku knjigu pripovedača rođenih posle 1970. pod naslovom Pseći vek (2000). Jedan je od urednika podlistka Beton. Sa redakcijom podlistka priredio je dve knjige eseja i satiričnih tekstova Srbija kao sprava (2008) i Antimemorandum-dum (2009). Radi kao urednik u Narodnoj biblioteci Srbije.

Jasna Koteska radi kao profesor književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju. Magistrirala je književnost u Skoplju (1999) i studije roda u Budimpešti (2000). Doktorirala je književnost u Skoplju (2002). Objavila je tekstove i knjige iz oblasti književne teorije, teorijske psihoanalize i rodnih studija sa širokim spektrom tema: intimnost, sanitarnost, trauma, postmodernizam, komunizam, identiteti. Radila je kao urednik u časopisima Blesok, Identiteti i Literaturna reč. Piše kolumne za političke časopise. Organiziovala više naučnih skupova. Pored ostalih, objavila je i knjige Sanitarna enigma (2006) i Komunistička intima (2008).

Enes Kurtović studirao je poljoprivredu u Sarajevu, a studije dovršio na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani. U Ilirskoj Bistrici radio je kao nastavnik hemije i biologije u školi za djecu izbjeglice. U atmosferi izbjegličkog beda sa grupom sličnomišljenika organizuje pokret SPRUNG. Unutar pokreta djeluje samostalno pod scenskim imenom Gee, te u design timu BH4 i bendu “Nešto Između”. “Nešto Između” snima Antilogiju u MKNŽ, nakon čega slijedi kraća turneja po slovenačkim klubovima i raspad. Vraća se u BiH decembra 1997. Radio je u različitim projektima Evropske unije vezanim za razvoj poljoprivrede. Na konkursu Omnibusa 2001. godine njegov rukopis nagrađen je objavljivanjem: tako je izišla zbirka poezije Zeleno na bijelom. Objavljuje tekstove u Albumu i Omnibusu. Drugu zbirku poezije Friday Jihad Fever objavio je 2005. Zbirka je ušla u izbor 20 najboljih objavljenih knjiga u BiH te godine.

Mileta Prodanović završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Studirao je arhitekturu i slikarstvo. Specijalizirao je u Londonu, na Royal College of Arts. Od 1990. godine radi prvo kao asistent, a potom i kao docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1983. godine objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Bio je u redakcijama časopisa Beogradski krug i New Moment, i jedan je od osnivača “Foruma pisaca”. Najvažnije knjige: Pas prebijene kičme (1993), Putopisi po slikama i etiketama (1993), Pleši čudovište na moju nežnu muziku (1995), Crvena marama sva od svile (1999), Ovo bi mogao biti vaš srećan dan (2000), Stariji i lepši Beograd (2001), Vrt u Veneciji (2002), Eliša u zemlji svetih šarana (2003), Agnec (2007), Ultramarin/Ultramarin encore (2010). Zajedno sa Svetlanom Pejić objavio i esejističku knjigu o srednjevekovnom slikarstvu u Srbiji pod nazivom Ruka, boja, hram (2010). Dobitnik je više priznanja, pored ostalih Nagrade grada Beograda za roman Vrt u Veneciji, Vitalove nagrade za zbirku priča Agnec (2007) i Nagrade Fonda “Todor Manojlović” za novi roman Ultramarin/Ultramarin encore.

Sreten Ugričić je pripovedač, romansijer i esejista. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Roman Maja i ja i Maja objavio je 1993. godine, posle čega su usledili roman Infinitiv (1997) i zbirka Bog jezika i druge priče (2000), za koju je dobio stipendiju Fondacije “Borislav Pekić”. Knjiga eseja Uvod u astronomiju iz 2006, sa podnaslovom “Ogledi o statusu uobrazilje i odgovornosti u Srbiji”, pruža lucidnu analizu društvenih, političkih, jezičkih, kulturnih i moralnih obrazaca u savremenoj Srbiji. Antiutopija Neznanom junaku (2010) predstavlja, rečima autora, “roman o nužnosti otpora i sveobuhvatne pobune”. Upravnik je Narodne biblioteke Srbije.

Nenad Veličković diplomirao je na Odsjeku za književnost Filozofskog fakulteta u Sarajevu, gde danas predaje srpsku književnost. Objavio je romane Konačari (1995), Sahib (2001), Otac moje kćeri (2002), 100 zmajeva (2007), zbirku priča Đavo u Sarajevu (1996), šaljivu knjigu o seksu Viva Sexico! (2006) i zbirku eseja o književnosti u obrazovanju Dijagnoza – patriotizam (2010).


Ko su članovi žirija nove “Borine nedelje”?

Vladimir Arsenić magistrirao je komparativnu književnost u Izraelu, na Telavivskom univerzitetu. Radi u biblioteci u Zrenjaninu gde uređuje književni časopis Ulaznica. Prevodi sa engleskog i hebrejskog. Poeziju objavljivao u Tisi, Ulaznici, Betonu. Od maja 2007. godine kritiku je redovno pisao za beogradski Danas, a od jula 2009. stalni je književni kritičar internet portala e-novine. Sarađuje sa Booksom, Betonom, Thinktankom, Peščanikom, Malim novinama. Dve godine za redom bio je selektor za Srbiju književnih susreta Cum grano salis u Tuzli. Član je redakcije časopisa Plimaplus iz Ulcinja.

Vesna Petrić diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Skoplju, na grupi za psihologiju. Radi na poslovima stručnog odeljenja, kao i na poslovima književnih programa biblioteke “Borisav Stanković” u Vranju.

Tijana Spasić diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je kao novinarka u kulturnim redakcijama raznih medija (Blic, Danas, e-novine), potom kao književna kritičarka dnevnog lista Danas i mnogih časopisa u Srbiji, među kojima su Beogradski književni časopis, Polja, Književni magazin, Povelja, Mostovi i dr. Sarađivala i sa raznim glasilima iz regiona, između ostalih sa Književnim žurnalom iz Sarajeva i portalom e-Balkan iz Podgorice. Redovno piše za pozorišni list Ludus i stalna je saradnica Trećeg programa Radio Beograda. Radi kao urednica književnog programa Centra za kulturu i debate Grad u Beogradu, u kom je ugostila veliki broj pisaca iz Srbije i regiona. Uredila je zbirku priča na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku Gradske priče, koja je objavljena 2010. u izdanju Kulturnog Fronta/Centra za kulturu i debate Grad.

Zoran Dimić diplomirao je na Grupi za filozofiju, Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Predaje filozofiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Objavio je tridesetak naučnih radova u domaćim i inostranim stručnim časopisima.


Ko su članovi saveta nove “Borine nedelje”?

Dejan Ilić diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a magistrirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, gde u junu ove godine treba da odbrani i doktorski rad. Urednik je u časopisu Reč i u izdavačkoj kući “Fabrika knjiga”. Objavio je knjigu eseja Osam i po ogleda iz razumevanja (2008). Učestvovao je u organizovanju književnog festivala “Pontes” u Krku, serije predavanja “Humanistika u trnziciji” na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, književnih razgovora u zagrebačkoj knjižari “Booksa”, književnih susreta “Andre Malraux” u Sarajevu, serije razgovora u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu i književnog festivala “Na pola puta” u Užicu.

Ružica Marjanović je na Filološkom fakultetu u Beogradu završila književnost koju danas predaje u Užičkoj gimnaziji. Jedan je od pokretča i organizatora književnog festivala “Na pola puta” u Užicu (www.napolaputa.net), koji realizuju Užička gimnazija i Grad Užice. Festivalu je 2010. godine dodeljena nagrada “Jelena Šantić”. Uredila prvo kolo “Male kutije”, edicije regionalne književnosti namenjene srednjoškolcima. Tekostove o književnosti u obrazovanju objavljivala je u Danasu (Beograd), SIC!-u (Sarajevo) i Školegijumu (Sarajevo).

Zoran Najdić završio je Fakultet umetnosti u Prištini, smer – vajarstvo. Iza sebe ima veliki broj samostalnih i grupnih izložbi. Član je Gradskog veća Vranja, zadužen za kulturu i informisanje.


Objavile: Male novine | 5. 03. 2011.

Jedan komentar
Posaljite komentar »

  1. Postovani prijatelji, na stranu od svih pohvala sto bih mogla da ukljucim u ovoj komentar, namera mi je da Vas najotvorenije upitam sledece: kako je moguce ukljuciti se u vas forum sopstvenim stvaralckim aktivnostima. Dali postoje posebni uslovi koje moramo ispuniti, sem samog stvaralastva o kome ce sledovati i autorske argumentovane potvrde? Ukoliko je moguce na ovaj nacin dobiti zeljeni odgovor, bicu Vam izuzetno zahvalana sto bi mi omogucili da se i ja ukljucim Vasim radnim aktivnostima. iskreno Vas pozdravljam i zelim dalji uspesan rad.

Posaljite komentar


− four = 4