Nikola Gelevski: FRANKEN ŠTAJN


Povodom nove “Borine nedelje” koja se organizuje od od 23. do 29. marta 2011. “Male novine” objavljuju uzbudljive priloge učesnika u ovom programu. Dvadeset godina od raspada SFRJ, Nikola Gelevski iz Makedonije piše o postjugoslovenskim groteskama.

Nikola Gelevski
FRANKENŠTAJNOVO JAGNJE
(S makedonskog preveo Dejan Ilić)

Pre dvadesetak godina grupa jugoslovenskih iseljenika u Holandiji rešila je da za Prvi maj ispeče jagnje. Pronašli su zgodnu livadu pokraj kanala, kao i podesnu granu za ražanj. Ali jagnje nisu našli. Iz nekih (holandskih) razloga, jagnje nisu mogli da kupe. No, naši Holanđani su se ipak dosetili. Pošto su im i u desetoj mesari rekli da ne prodaju celo jagnje, iseljenici zapitaše: dobro, a imate li delove jagnjeta? I tu onda kupiše sve što je od jagnjeta moglo da se nađe u toj mesari. Glavu i plećku kupiše u sledećoj. Naposletku, mogli su da krenu na svoju prvomajsku proslavu, na svoje poljanče kraj vode, gde su žicom spojili sve delove u jedno čudovišno telo i tako sklopljeno jagnje natakli na ražanj. I svi su bili zadovoljni.

Pominjem ovde ovaj živopisni slučaj da bih ukazao na sličnosti između Frankenštajnovog jagnjeta i nakaznog arhitektonsko-urbanističkog poduhvata koji sprovodi makedonska vlada pod nazivom “Skoplje 2014″. Razumem emocije i sentimentalnost, razumem i nameru – ali se to tako naprosto više ne radi. Jagnjad se više ne vrti po prigradskim parkovima. Svinje se ne kolju na balkonima i u kadama. Kokoške se ne drže u gradskim dvorištima. Identitet jedne nacije se ne pravi prema instant uputstvima, u dva mandata jedne partije. Novi Makedonac ne pravi se od parčića skupljenih po đubrištima, bolničkim kontejnerima i mesarama.

Možda bi se nekome Kasparu Hauzeru mogao lepo nalepiti “identitet” kao krpenoj lutki kojoj se koncem našiva koža na meso (pačvork sačinjen od Aleksandra, crkve, fontane, Samuila, Goce Delčeva, to jest “labudovi, lavovi, gipsani radovi, silikoni, džipovi, spotovi, klipovi, armatura, cement, kvadratura, objekt, pravi je momenat, da se ugradi procenat, urbano, urbano, samo urbano”). Možeš, velim, mnogo da se trudiš, ali ako si se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (sa idejom o prvomajskom izletu u amsterdamskoj mesari) – završićeš nužno u grotesci.

Jedna od bizarnijih stvari u čitavoj ovoj bizarnoj makedonskoj priči jeste to što se antikvizacijskog posla poduhvatila stranka VMRO koja je kroz istoriju uglavnom bila probugarska i antigrčka. To što sada radi VMRO jednako je bizarno kao i kada bi se partizani poduhvatili izgradnje fašizma. No, i pored sve lažnosti sadašnjeg VMRO (lažnosti koju, kao auru, poneko ponekad pokušava da prikači celoj makedonskoj naciji), ono što je zaista prešlo sve granice dopustivog je ovaj najnoviji pokušaj radikalne promene identiteta jedne nacije kulturnim inžinjeringom pod nazivom “antikvizacija”. I to ne rade neki opskurni krugovi, nego aktuelna vlast u Makedoniji! Utoliko je slučaj ozbiljniji i neobičniji…

“Tradicija ne može da se nasledi”, govorio je Eliot, “a ako vam je potrebna, gospodo, morate da je zaslužite velikim trudom.”

Nikola Gelevski direktor je izdavačke kuće “Templum”, te glavni i odgovorni urednik časopisa Margina. Do 2000. bio je i glavni i odgovorni uredni časopisa za strip Lift. Osnivač je udruženja “Kontrapunkt” i jedan od osnivača kulturnog centra “Točka”. Pisao je kolumne za Forum (1999-2001), Utrinski vesnik (2001-2009). Danas redovno piše za Globus. Objavio je knjige Светулки и мракови (прилог за една критика на медиумите) (2002), Контрапункт (принципи за една поинаква политика) (2004), Архитортура и гробализација (текстови за градот) (2010) i Скопски приказни од 2014 (2011). Dobio je nagradu “Borjan Tanevski” za najboljeg kolumnistu u 2007. godini. Učesnik je ovogodišnjeg književnog programa “Borine nedelje”.
Čitajte i druge priloge Borinoj nedelji 2011!


Objavile: Male novine | 12. 03. 2011.

Posaljite komentar


9 + eight =