Bora 2011: NEKI DRUGI EPILOG

Retko koji književni festival pobuđuje toliko strasti i rasprave koliko je to podstakla, poslednja, 45. Borina nedelja. Organizovana uporedo sa Sajmom knjiga u Lajpcigu, manifestacija grada Vranja je ove godine otvorila oštru debatu među novinarima, kritičarima i književnicima. Mogu li se usvojiti nekakvi zaključci nakon svega? Novinarka Valentina Milenković iz Vranja daje jedan mogući epilog u tekstu o “nekoj drugačijoj književosti”.

Valentina Milenković
Neka drugačija književnost

Dodeljivanjem Književne nagrade „Borisav Stanković“ Veselinu Markoviću za roman „Mi različiti“, završena je ovogodišnja Borina nedelja koja je okupila pisce iz regiona: Jasnu Kotesku i Nikolu Gelevskog iz Skoplja, Nenada Veličkovića iz Sarajeva, Enesa Kurtovića iz Sanskog Mosta, Sašu Ilića, Mirjanu Đurđević, Sretena Ugričića, Miletu Prodanovića i Svetislava Basaru iz Beograda, ali i prvi put posle 16 godina lokalne književne stvaraoce.

Ako imamo u vidu da je čitalačku publiku u Vranju godinama odlikovala umerena zahtevnost i prilična konzervativnost, što je vrlo nezgodan spoj, veoma raduje dolazak i nekih novih ljudi koji sebe nisu pronalazili u dosadašnjoj ponudi. Nova publika, ali zbog toga ne manje intelektualno radoznala i otvorena, iz večeri u veče bila je aktivna i podmlađena, što je još važnije, čemu je svakako doprinela i akcija „Pisci u školama“, koja je deo novog koncepta Borine nedelje. Nadamo se da ih neće ponovo oterati nekom „obaveznom lektirom.“ Tu su, konačno, bili i oni koji su došli da nešto čuju, a ne samo da budu viđeni.

Svi koji su manifestaciju pratili od početka do kraja mogli su da osete da je jedna od dragocenih odlika duha koji je Umetnički savet (Dejan Ilić, Ružica Marjanović, Zoran Najdić) doneo više nego dobro došla relaksiranost, u najplemenitijem smislu reči, što je rezultovalo svojevrsnim prodrmavanema i razbijanjem kamerne atmosfere klasičnih književnih događanja. Načinjen je osetan i vidljiv sadržinski zaokret u odnosu na prethodnu manifestaciju, a umesto preuveličanih najava, a radilo se mahom o skromnim književnim dometima i tu i tamo ponekom zaista izuzetnom piscu, u kojima su prazni razgovori popunjavali ritualno ništa, Borina nedelja poprima onaj oblik i svrhu kome se i težilo – da što manje liči na dosadne književne večeri i da publici na neobičan i kreativan način približi dela i njihove autore koji pišu o temama bitnim za društvo u kome živimo. Tome su svakako doprineli i moderatori koji su vodili interesantne razgovore sa piscima.

Važno je istaći da se ovogodišnja 45. Borina nedelja, iako na prvi pogled nije izgledalo tako, itekako bavila vrednostima koje su zastupljene u književnom delu Bore Stankovića mada manjina, koja se kritički i puna predrasuda postavila prema novom konceptu manifestacije, to nastoji da porekne. Možda reči profesorke Ljiljane Pešikan Ljuštanović, koja je otvorila manifestaciju, najbolje to pojašnjavaju: „Književno delo Bore Stankovića, bez obzira na to u koju ga književnu epohu ili pravac smeštaju njegovi brojni izučavaoci – nesumnjivo je prevratničko. Bilo da ga posmatramo kao stvaraoca u čijem delu srpska realistička proza dostiže vrhunac i okončava se, postajući nešto novo, bilo kao tvorca nove škole i pisca koji uspostavlja unutrašnji dodir s duhovnim i stilskim odlikama evropskog modernizma – Borisav Stanković bitno preoblikuje srpsku pripovetku, roman i dramu.“

Promene su uočljive i u delu koji se odnosi na nagrađivanje jer je ove godine prvi put, za sve ove godine koliko Borina nedelja postoji, raspisan konkurs za Književnu nagradu „Borisav Stanković“ a žiri, u kome su pored Mirjane Đurđević, predsednice, Vladimira Arsenića i Tijane Spasić, bili i vranjski kulturni delatnici Vesna Petric i Zoran Dimić, radio transparentno i obelodanio ko je kako glasao.

Nazad se, da zaključimo, više nema gde. Pošto je Borina nedelja došla do tačke kada je trebalo birati između eutanazije i novog početka, jasno je koji je put odabran. Manifestacija koja je za nama uverila je sve sumnjičave da kapaciteti postoje. To joj daje pokriće da nastavi da angažovano deluje ovako kako je počela, da postane dinamična manifestacija koja promoviše kvalitetnu domaću, ali i „komšijsku“ književnost.

Godinu dana nakon pitanja „Treba li Srbiji književnost?“, grad Vranje, organizator 45. Borine nedelje, dao je više nego jasan odgovor.

(Autorka je novinarka „Vranjskih“)

Više o ovogodišnjoj manifestaciji u Vranju, kao i temama koje su je pratile možete naći u pregledu tekstova o Borinoj nedelji, a možete pogledati i kritiku Danila Lucića nagrađenog romana Mi različiti Veselina Markovića.


Objavile: Male novine | 9. 04. 2011.

6 komentara
Posaljite komentar »

  1. Jedan konstruktivni predlog uredništvu: što ne zatražite od novinara koji su pratili i drugu “Borinu nedelju” da napišu članak o toj manifestaciji?

  2. Konstruktivni odgovor: Ima vise jakih razloga.

    Za pocetak to je pitanje – zar uz dve nagrade i dva festivala oko jednog Bore u Srbiji postoje i dve vrste novinara?

    Naime, necemo traziti nikakav “drugi clanak” jer ne negujemo praksu koju je uspostavio Javni servis kao oblik sopstvene “katarze” (nesto bas omiljena rec u poslednjih par nedelja), pa da uz jedan potpuno pogresno i cak, cinicno shvacen pojam novinarske nepristrasnosti, svakom ko se javi organzujemo zreb i damo mu njegovih pet minuta, ne hajuci o cemu se uopste govori. Ako ima osnova da se ospori ono sto je Valentina napisala, sve pristojne reakcije su naravno otvorene. Ako ima autora Malih novina koji bi, izazvani tekstom reagovali, kao i uvek, prostor za dijalog je otvoren.

    No, ta igra sa nepristrasnoscu koja pociva na ravnim castima je samo privid. Zamislite da se inace svaki tekst, svaki prilog, svaka tema u drugim, vecim i znacajnijim medijima obradjuje tako da o njoj pisu dva novinara koji imaju razlicite stavove o temi?

    Valetina je vrlo odmereno izvestila o dogadjaju kome je posvecena paznja. Sta se u tom trenutku negde drugde desavalo, na primer u Loznici, u Valjevu, u Japanu ili Norveskoj, nismo pisali. Niti cemo.

    Mozda postoje neke Antimale novine koje su o tome pisale. Njihova stvar.

    U svakom slicaju, nije bas najsrecnije Srbiju, a posebno knjizevnu Srbiju, u svakoj mogucoj sitnici sagledavati kao zemlju podeljenu na dve nepomirljive polovine, i to, do te mere da svaka ima i svoje posebne novinare. I u svemu tome igru nepristrasnosti svesti na jednaku minutazu za predstavnike svih boja. A kad predsednikova stranka dodje na red, onda ulepsati vece namucenim primaocima, te na licni zahtev predsednika pustiti film.

    SB

  3. Koliko sam shvatio, a očito sam shvatio pogrešno, dakle nisam uopšte shvatio, “Male novine” su pokretnute da bi, između ostalog, pratile dešavanja na domaćoj književnoj sceni. Nisam shvatio, a očito je trebalo da to već jednom utuvim u svoju glupu bosansku tikvu, da su “Male novine” osnovane da bi u svakoj, pa i najsićušnijoj prilici, stale na stranu onih koji bi da propišu upravo biranje strane kao jedini prihvatljiv model društvenog ponašanja. Po vama, onda, zaista niti je važno, niti postoji bilo šta što se dešava, ili ne dešava, izvan sopstvenog ideološko-vrednosnog vidokruga, koji samim tim biva sve zamagljeniji. Možda se takva vrsta ponašanja da izraziti i nekim matematičkim formulama, ko zna? Lično držim da je ovakvoj vrsti “mišljenja” matematika potrebna isključivo zarad sabiranja neistomišljenika, da bi isti, kad kucne čas, bili uredno oduzeti sa urednog spiska preživjelih, koje će ponovo zvati “poštena inteligencija”. Ovim komentarom uredništva “Male novine” definitivno postaju “Velike starine”.
    Srećan rad i jadna nam majka!

  4. Pre par dana kada je Slobodan Bubnjević objavio članak; Čekaju li roboti električne laste? bio sam oduševljen i odlučio sam da ne komentarišem jer imam jednu veliku manu da “tjeram” ljude čiji mi se pristup svidja da budu još bolji.Prema tome, prijatelji mi zamjere da sam previše precizan a oni impulsivniji prosto mi uzvrate tvrdnjom da sam pljuvač .U ovom slučaju nisam se mogao suzdržati pa…
    Ovde su neka pitanja .
    Ako krenem od činjenice da je prvi komentar ( Vule Žurić 9. 04. 2011.u 22:06 ) objavljen samo 80 minuta prije drugog komentara( Urednistvo 9. 04. 2011. 23:26 ), koji je potpisan sa SB, (pretpostavljam Slobodan Bubnjević )pitam se ima li smisla da jedna osoba sebe naziva “Uredništvo”?
    Ako je drugi komentar djelo jedne osobe onda neka se on ili ona potiše i izbriše ono “Uredništvo” jer je takav pristup poslu negativan i u mom riječniku nosi naziv aUTORITARNOST. Ipak,postoji mogućnost da je u tih 80 minuta u svemu ovom učestvovalo više osoba (Urednistvo) onda bi bilo lijepo da se SVI ONI POTPIŠU.
    O nagradama:
    Mnogi novcem “nedefinisanog porijekla” finansiraju nagrade i različite “dobrotvorne projekte” skrivajući se iza djela velikih ljudi (u naziv nagrade unose ime i prezime ili pseudonim Autora) čime naduvavaju vrijednost manifestacije i izazivaju ovakve konflikte.

    Dakle,moje mišljenje je da ovaj članak nije trebalo objaviti .Poštujem trud i dobre namjere novinarke ali naduvane i smišljeno tempirane manifestacije jednostavno IGNORIŠEM.

  5. “Vranjske”, nedeljnik u kome radim, više od dve godine objavljuje moje tekstove u vezi sa književnom manifestacijom “Borina nedelja” i svim onim što se oko nje i nagrade koja se u okviru nje dodeljuje dešava. Za to vreme objavljeno je mnogo članaka i svi koji žele da se detaljno o tome informišu mogu ih pročitati na našem sajtu http://www.vranjske.co.rs
    Grad Vranje je “Borinu nedelju” osnovao pre više od 40 godina i njen je finansijer. Ove godine, posle 20 godina, manifestacija je odlukom Gradskog veća, oduzeta od udruženja građana koje je do sada samo vršilo usluge organizacije “Borine nedelje” za grad, to udruženje je skinuto sa gradskog budžeta i Grad je ponovo preuzeo organizaciju manifestacije. Nadležne službe ovih dana ispituju poslovanje dotičnog udruženja, uporedo sa sudskim procesima koji su pokrenuti.
    Nakon ovogodišnje manifestacije urađen je specijalni dodatak “Borina nedelja” na osam stranica koji je, takođe, izašao u okviru “Vranjskih”, a tekst koji su objavile “Male novine” samo je moj uvodnik. Cilj dodatka koji je urađen jeste da grad Vranje predstavi novu “Borinu nedelju”.
    Da li je ono što sam napisala “naduvano”, “smišljeno tempirano” i da li to treba ignorisati ili šta već, cenjeno čitalaštvo “Malih novina” treba da prosudi nakon što se malo detaljnije uputi u celu priču oko “Borine nedelje” ili ako hoćete oko dve “Borine nedelje”, a time sam se, kao što već rekoh, bavile prethodnih godina u “Vranjskim”.
    Valentina Milenković

  6. Dio rečenice koji se odnosi na vas, Valentina,je onaj kad kažem da “cijenim trud i dobre namjere novinarke”, a ostatak rečenice “naduvane i smišljeno tempirane manifestacije jednostavno IGNORIŠEM.”je moja ocjena ne samo jedne manifestacije već ,nažalost,mnogo više “kulturnih ?” manifestacija i nemogu da shvatim zašto ste se prepoznali u tome.Vjerovatno vam je zasmetalo to što sam rekao da vaš članak nije trebalo objaviti.Stojim iza toga i sada kao što stojim i iza pomenutog priznanja za vaš rad u novinama za koje pišete,jer trebate prihvatiti ocjenu da nisu svi vaši članci dovoljno profesionalni.Npr. vi u komentaru navodite činjenice da je grad oduzeo manifestaciju udruženju gradjana koje je “pružalo usluge organizacije” kao da su u pitanju neki administrativni radnici.Zar nebi bilo mnogo profesionalnije navesti naziv tog “udruženja gradjana” tako da čitaoci mogu pronaći informacije o tome zašto je to udruženje imalo monopol na organizovanje manifestacije “SAMO 20″ godina.
    Riječ Grad bi trebalo pisati malim slovom, jer nije u pitanju bezgrešni Bog!

    Želim Vam mnogo više uspjeha u radu!

Posaljite komentar


two + = 9