Tašmajdan: SPOMENIK TIRANINU

Koliko novca je potrebno da dobijete spomenik u prestonici Srbije? Ako platite dva miliona evra možete dobiti divovski  spomenik u Beogradu, možda i veći od onog koji je podignut KGB diktatoru Gajdaru Alijevu

Na mestu gde su pre pet vekova spaljene mošti Svetog Save, u današnjem parku Tašmajdan u centru Beograda, vlasti su u dogovoru sa vladom Azerbejdžana nedavno podigle imponzantan spomenik izvesnom Gajdaru Alijevu, čoveku krajnje sumnjive biografije koji nikakve veze nema sa Beogradom i Srbijom, njenom kulturom, istorijom i vrednostima. Malo ko uspeva da zapamti kako se čovek sa spomenikom zove, a sve što zapravo znamo o njemu jeste da je bio prvi predsednik Azerbejdžana koga su smatrali jednim od KGB diktatora Srednje Azije.

Tim krajnje neobičnim činom Beograd zapravo vraća dug jer je prošle godine prihvatio donaciju Azerbejdžana od 1.830.000 evra za rekonstrukciju parka Tašmajdan. Reč je o donaciji koju je ova inače izuzetno gasom bogata zemlja ponudila mnogim državama u Evropi. Naime, kako bi promovisao lik Gajdara Alijeva, njegov sin i sadašnji predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev ponudio je brojnim prestonicama da u njima rekonstruišu parkove, a da im lokalne vlasti omoguće postavljanje spomenika “velikom vođi” Alijevu.

Na ovu u svakom smislu bizarnu ponudu pristao je srpski predsednik Boris Tadić, a zatim su se složile i vlasti Beograda. Projekat obnove Tašmajdanskog parka uradio je Arhitektonski fakultet na čelu sa profesorom Jovanom Mitrovićem, radovi su trajali tokom jeseni i zime, da bi park bio otvoren tokom aprila meseca. Sada je u njemu postavljen i spomenik “donatoru”, koji tokom svog života teško da je ikada i čuo za Beograd.

Rođen 1923, Alijev je bio dugogodišnji funkcioner sovjetske tajne službe, KGB, rukovodio je Azerbejdžanom od 1962. do 1982, da bi nakon otcepljenja Azerbejdžana 1993. preuzeo totalnu vlast u ovoj srednjeazijskoj zemlji i vladao sve do smrti 2003. godine. Tokom svoje vladavine ugušio je nekoliko opozicionih ustanaka, a postoji sumnja da je naredio i pogubljenje jedne inače nasilne grupe svojih protivnika.

Pored Alijeva, u parku je postavljen i spomenik nedavno preminulom srpskom književniku Miloradu Paviću, koji se širom sveta proslavio romanom “Hazarski rečnik”. Povod da se počast ukaže i ovom piscu bili su upravo iščezli Hazari, od kojih stanovnici Azerbejdžana navodno potiču. No, ma šta mislili o opusu Milorada Pavića, zaista je pitanje da li bi ovaj svakako značajan pisac prihvatio da mu spomenik bude sučelice jednog diktatora?

Pitanje da li grad Beograd zaista nije imao sredstava da sam obnovi jedan od svojih najvažnijih parkova, budući da se u ovom parku mogao podići spomenik nizu značajnih ličnosti. Možda smatrate da su beogradske vlasti samo bile pragmatične i da su, umesto da ga plate novcem iz budžeta, do uređenog parka došle na jeftin način. No, ostaje pitanje da li je to što smo tolika sirotinja razlog da se odreknemo svakog dostojanstva.

Jer, ispostavlja  se da baš bilo ko može dobiti spomenik, bez obzira na nepostojanje veze sa Beogradom, samo je dovoljno da rekonstruiše park, plato ili ulicu i nije uopšte važno da li je kapital stekao pljačkom, ubistvima ili tiranskom upravom nad rezervama gasa. Ako, na primer, nekakvi opskurni ljubitelji Josifa Staljina urede kakav skver, da li će im gradska vlast dopustiti da na njemu naprave spomenik? Ili pak, da li možda može i Društvo za negovanje tradicije NDH  u Beogradu podići spomenik Anti Paveliću?

Kako stvari stoje, za dva miliona evra, u Beogradu svako može kupiti večnost.

S. Bubnjević

TAŠMAJDAN, PARK ZABORAVLJENE ISTORIJE

"Spaljivanje moštiju Svetog Save", Uroš Predić, ulje na platnu

Današnji Tašmajdan zauzima brdo koje se nalazilo na domak Beogradske tvrđave i koje je nazivano Vračar do sredine XIX veka, po čemu je cela jedna beogradska opština dobila ime. Sam Tašmajdan je dobio naziv po kamenolomu koji se nalazi sa padini sa severne strane. Na ovom prostoru je uz Crkvu Svetog Marka dugo bilo gradsko groblje koje je kasnije iseljeno. Sa ovog mesta su Beograd osvajali grof Evgenije Savojski 1717. i Karađorđe 1806. godine, ali danas ne postoji nikakvo obeležje na te događaje. Na ovom mestu je 1830. knez Miloš Obrenović pročitao Hatišerif kojim je tadašnja Srbija stekla autonomiju u okviru Osmanlijskog carstva, ali ni taj važan događaj nikako nije obeležen. Ovde je uz Crkvu Svetog Marka sredinom XIX veka bio sahranjen i slavni književnik i Njegošev vaspitač Sima Milutinović Sarajlija, ali to mesto nije zadržalo nikakvu oznaku nakon što je groblje iseljeno sa Tašmajdana. Na Tašmajdanu ni Sveti Sava nikad nije dobio spomenik, mada su na ovom mestu spaljene njegove mošti u XVI veku i mada se, sa druge strane, smatra rodonačelnikom srpske  književnosti i kulture.


Objavile: Male novine | 8. 06. 2011.

Jedan komentar
Posaljite komentar »

  1. Sviđa mi se tekst. Ima istine. Al mislim da čak ovo nije prvi slučaj. Sigurno ne poslednji.
    Takva nam je vlast. Makar su istrajni u tome da se konstantno prodaju :)
    Sugestija: BIlo bi lepo kad bi imali dugme za facebook i twitter kako bi ljudi mogli da dele tektove.

Posaljite komentar


four + = 11